Skoro 89 odsto građana Niša želi povratak tramvaja kao vida gradskog prevoza, dok je protiv toga tek nešto više od 11 odsto. Većina Nišlija smatra da bi tramvaj bitno rasteretio saobraćajno zagušenje, posebno u centru grada, ali ima dosta i nostalgičara, koji se rado sećaju „kako je bilo dobro“ voziti se tramvajem, pokazala je nedavna anketa koju su uradili studenti Mašinskog fakulteta u Nišu, koji su anketirali 1.
Skoro 89 odsto građana Niša želi povratak tramvaja kao vida gradskog prevoza, dok je protiv toga tek nešto više od 11 odsto. Većina Nišlija smatra da bi tramvaj bitno rasteretio saobraćajno zagušenje, posebno u centru grada, ali ima dosta i nostalgičara, koji se rado sećaju „kako je bilo dobro“ voziti se tramvajem, pokazala je nedavna anketa koju su uradili studenti Mašinskog fakulteta u Nišu, koji su anketirali 1.860 građana Niša.
Društvo ljubitelja tramvaja
Početkom ove godine u Nišu je osnovano Društvo ljubitelja tramvaja, sa namerom da se obnovi sećanje na stare tramvaje, ali i doprinese njihovom ponovnom uvođenju. Društvo je organizovalo izložbe o starim niškim tramvajima, a sada prikuplja potpise za njihovo uvođenje. Članovi Društva tvrde da „Niš nikada nije prežalio tramvaje“, podsećajući da u gradu postoje kafići i poslastičare pod nazivom „Tramvaj“, čiji je enterijer imitacija unutrašnjosti starih tramvaja.
Ovo istraživanje radilo je 15 studenata četvrte godine sa odseka saobraćajnog mašinstva, pod rukovodstvom profesora Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Dragomira Mandića i vanrednog profesora Mašinskog fakulteta u Nišu Dušana Stamenkovića. Anketa i njeni rezultati već su „poprimili oblik“ seminarskih radova, koji će biti prezentovani na predstojećoj naučno-stručnoj konferenciji o šinskom prevozu „Želkon“.
– Među ispitanicima dve trećine svakodnevno koristi javni prevoz, dok je samo pet odsto onih koji ga uopšte ne koriste. Veoma visok procenat (od 96 do 99 odsto) zaposlenih, učenika i studenata, kao i penzionera, želi da Niš ponovo dobije tramvaj. Prvi zato što bi im on pomogao da lakše dođu do posla i škole ili fakulteta, a penzioneri zbog toga što su ga koristili u mladosti. Svaki deveti ispitanik, međutim, smatra da bi tramvaj dodatno „zagušio“ niške ulice, a zadovoljan je postojećim prevozom, pošto bolji i ne poznaje – rekli su novinarima studenti koji su anketirali Nišlije.
Jedan od rukovodilaca istraživanja, profesor Stamenković, kaže da još od pre više od dve decenije razvijeni svet nastoji da poboljša kvalitet življenja kroz „suzbijanje motornog saobraćaja“, pre svega korišćenja privatnih automobila. On kaže da je na zapadu tendencija da se grad prilagođava potrebama lokalne zajednice, a ne motornog saobraćaja, kao ranije. Zbog svega toga jača uloga šinskog prevoza, kakvi su metro, laki metro ili tramvaj, a gradovi sve više ulažu u gradski prevoz, umesto u izgradnju garaža za smeštaj privatnih automobila.
Stručnjaci još kažu da su tramvaji u gradskom saobraćaju brži od autobusa. Statistički podaci govore da je u Parizu prosečna brzina tramvaja 20, a autobusa 14,5 kilometara na čas, te da je slično u Londonu i drugim evropskim gradovima. Prema dostupnim podacima, tramvaj je i u Beogradu brži od autobusa za 24 odsto, iako je njegova prosečna brzina samo 14 kilometara na čas.
Oni naglašavaju i da su u poređenju sa autobusima tramvaji bešumni, pošto novi modeli imaju gvozdene točkove obložene gumom. Takođe, tramvaji koriste struju, dok su autobusi veliki zagađivači izduvnim gasovima. Tramvaji su i jeftiniji od autobusa, ne samo zbog toga što koriste šine, a ne asfalt, već i zato što pogon na struju postaje sve jeftiniji u odnosu na naftu, čija cena stalno skače. Naravno, treba imati u vidu da tramvaji u svetu odavno „nisu šklopocije“ već visoko kompjuterizovani sistemi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
