Ovogodišnja žetva, kažu stručnjaci, sigurno će biti upamćena kao jedna od najlošijih u poslednjih nekoliko decenija. Kako trenutno stvari stoje, loš kvalitet zrna, mala hektolitarska težina, polegla pšenica kroz koju je prerastao korov i dosta primesa zelene mase u požnjevenom zrnu, samo su neke od pokazatelja čemu da se nadamo. Prema navodima sekretara Odbora za agrar Sremske privredne komore Vladimira Vlaovića od 40.500 hektara pod pšenicom u Sremu, do sada rod je skinut sa oko polovine površina uz prosečan prinos od samo 3,8 tona po hektaru, što je 20 odsto manji prosečan prinos nego prošle godine.
On kaže da je hektolitarska težina između 58 i 76, pa tako ima žita sa hektolitrom manjim od 74 što je minimum po JUS standardu i spada u stočnu hranu. – Oko, ili tek nešto iznad minimuma standarda, hektolitarsku težinu ima žito iz staropazovačke, iriške, rumske i sremskomitrovačke opštine – navodi Vlaović i dodaje da će prosečni pokazatelji biti još gori kada na red za žetvu dođu parcele gde je dugo ležala voda. Uz to, nove padavine, ako ih bude, dodatno će usložiti posao i umanjiti rod.
Raport sa sremskih polja potvrdio je nevesele izveštaje sa terena. Pri oskudnom rodu, ratari se bore za svako zrno, a kombajneri se suočavaju s velikim problemima zbog trave koja je prorasla pšenicu tako da neka pšenična polja više liče na livade. Sve to usporava žetvu, a dovodi i do kvarova na mašinama.
U silosima kraj Velikih Radinaca zatekli smo Nebojšu Utvića iz Stejanovaca. Istovara prikolicu žita i kaže da nije zadovoljan prinosom, jer sa tri jutra imao je ukupno 6,8 tona pšenice, a ni ostale parcele neće biti bolje.
– Imam ukupno oko 20 jutara pod žitom i bilo bi odlično ako bude jedan i po vagon žita. Urađeno je sve na vreme, ali su stigle kiše i za nekoliko dana trava i korovi su prerasli pšenicu, pa ispada da možeš uraditi sve kako treba, ali opet, na kraju, sve zavisi od neba – priča Dragan Bošković iz Šuljma.
Kombajner Boško Marić skida rod sa parcele Dušana Koviljca iz Manđelosa. Dušan i vlasnik kombajna Milorad Čulić iz Manđelosa pomalo razočarano gledaju u parcelu koja se zeleni od trave i korova. Biće muke s kombajniranjem, ali kažu da se posao mora uraditi.
Dušan nam priča da je deo roda već ovršen uz prinos oko četiri tone po hektaru. – U celoj priči jedino je dobro što je vreme lepo, a zrno suvo. Ništa drugo ne valja. Žito je proraslo, a hektolitar tek oko 70. Kad se razdužim za sve što sam uzeo od repromaterijala, teško da će nešto i ostati – navodi Koviljac.
Milorad Čulić kaže da je ove godine imao oko 30 jutara pod pšenicom, da je polovinu roda žita doneo kući i ne zna šta će sa njim. – Ne isplati se prodati ga državi po 12 dinara – kategoričan je Čulić.
Ista priča svake godine
Na imanju Miloša Sekulića, njegova braća Aleksandar Berber i Miroslav Sekulić rade punom parom. Skidaju rod sa oko 50 hektara. Miroslav navodi kako se stalno ponavlja ista priča o ceni žita.
– I ponovo usred žetve ne zna se cena žita. Na sve to, loše vreme je odnelo prinos, pa mnogima nije vredelo što su sve uradili na vreme, od oranja, preko setve do zaštite od korova i bolesti. Bilo je bitno i koju sortu su ljudi odabrali. Jer, na nekim njivama ljudi imaju samo po tri tone, pa i manje zrna po hektaru – priča nam Miroslav. Prinosom nije zadovoljan ni Dejan Karaga iz Manđelosa. Mada, kako kaže, njegovih 26 – 26 „metara“ po jutru je i solidno u odnosu na prinose ostalih ratara.
– Sve ovo ne vodi ničemu dobrom – konstatuje Dejan uz opasku da ponuđenih 12 dinara najviše vodi u propast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
