„Nisam pisac. Samo sam zapisao priče boraca ratova na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih. I njihov unutrašnji plač koji je mnogo teži od onog kada se suze vide, rekao je novinar Milorad Doderović, autor knjige „Borci plaču posle rata“, koja je promovisana preksinoć u Domu Vojske u Nišu.
Promocija je organizovana pred put predstavnika boraca u Strazbur. U strazburškom Međunarodnom sudu za ljudska prava 15. maja biće održana završna rasprava po žalbi države Srbije na njegovu prvostepenu presudu, donetu u korist boraca rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Srbija je podnela žalbu iz proceduralnih razloga. Međunarodni sud je u prvostepenoj presudi, donetoj 28. novembra prošle godine, usvojio predstavku boraca „kosovskog“ rata („Vučković i drugi protiv Republike Srbije“). Presudom je naloženo državi Srbiji da sa svim učesnicima rata na Kosovu zaključi sporazum i isplati im ratne dnevnice u roku od šest meseci od njene pravosnažnosti.
– Nadam se da će sud u Strazburu 15. maja doneti konačnu presudu u korist boraca rata na Kosmetu. To bi bila jedina pravična odluka nakon višegodišnjih i iscrpljujućih sudskih procesa boraca. Ti procesi nisu njihovo inaćenje sa državom već vapaj za pravdom, priznanjem i dostojanstvenim tretmanom. Solunci su pre stotinu godina prosili da bi preživeli, sramota bi bilo da i borci „poslednje generacije“ čine to isto – rekao je Doderović.
Sociolog Đokica Jovanović je dodao da su posle Drugog svetskog rata članovi SUBNOR-a bili poštovani i uticajni u politici i društvu jer je „država gradila svoj identitet na rezultatima tog rata u kojem je bila i na pravoj i pobedničkoj strani“. Učesnici ratova devedesetih na prostoru ex-YU su, međutim, društveno marginalizovani ne samo zato što se nije znalo koja je strana „prava“ i što rezultati tih ratova nisu bili pobednički već i zbog toga što Srbija u njima „nije učestvovala“, a građani su mobilisani pozivima za vojnu vežbu. Posledica je da su oni „žrtve organizovanog zaborava“.
– Učesnici ratova moraju sami da artikulišu najvažnije zahteve prema državi i da zajednički izvrše ozbiljan pritisak da se oni ostvare. Pošto borci iz Srbije, Hrvatske ili BIH imaju slične probleme, oni bi zajedno i organizovano trebalo da traže da se njihov status reši, a da dostojanstven odnos njihovih matičnih država ima svoj finansijski ekvivalent. Takođe, svi ti učesnici rata morali bi da budu najveći zagovornici mira na Balkanu, jer oni najbolje znaju njegovu vrednost i koliko on košta – rekao je Jovanović, jasno praveći razliku između građana koji su se odazvali pozivu države da je brane i onih koji su „ratovali“ za frižidere, televizore ili još ozbiljnija bogatstva.
Srđan Aleksić, advokat koji zastupa borce u Strazburu i gradski većnik (SNS), kazao je da očekuje odluku Međunarodnog suda u korist boraca. On je rekao da će takva odluka biti samo prvi korak u pravom smeru, a da posle nje sledi donošenje Zakona o borcima, koji će definitivno i pravično „rešiti“ njihov status. On će se, kazao je, i pravno i politički boriti za donošenje takvog zakona.
Aleksić je podsetio da je Srbija 2008. godine isplatila kompletne ratne dnevnice borcima nerazvijenih opština Kuršumlija, Lebane, Bojnik, Žitorađa, Doljevac, Prokuplje i Blace, ali u formi „socijalne pomoći“. Njegov advokatski tim u Strazburu je, međutim, dokazao da je to bila isplata ratnih dnevnica, što znači da su svi ostali borci u Srbiji diskriminisani, a kao i da imaju pravo na identičnu isplatu.
Prema dostupnim podacima, oko 300 boračkih organizacija u Srbiji okuplja 400.000 učesnika ratova devedesetih, među kojima je oko 150.000 onih koji su ratovali na Kosovu. Od ukupnog broja učesnika „kosovskog“ rata dnevnice potražuje njih 70.000, od kojih ih je samo iz Niša oko 12.000. Dug države „po glavi borca“ je od 200 do 2.500 evra.
Odlikovan za hrabrost, ostao bez penzije
– Rođen sam u Jajcu, a u Srbiji živim 33 godine. Žena mi je Srpkinja i imam dva sina. Kao profesionalni vojnik mislio sam da se borim za njihovu budućnost, ali ispostavilo se da nije tako. Borio sam se časno i pošteno, a ova država mi je okrenula leđa, što me boli i kao čoveka i kao patriotu. Sa svojom jedinicom prošao sam sva najžešća ratišta u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i Bosni i Hercegovini, gde sam se borio protiv svog naroda. U toku rata sam unapređen i odlikovan medaljom za hrabrost. A onda je JNA počela da smenjuje i otpušta starešine nesrpske nacionalnosti, pa se to dogodilo i meni. Ostao sam čak i bez penzije, pošto je Vojska tvrdila da sam 1993. „samostalno napustio jedinicu“, što je netačno. Od tada se borim za pravdu kod Vojske i pred domaćim sudovima. Pre četiri godine podneo sam tužbu Međunarodnom sudu u Strazburu i upravo čekam presudu – rekao je Hasan Omerović, veteran 63. Padobranske brigade.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
