Bordžijanski kandidat za predsednika Rusije

Tokom poslednjeg intervjua koji je dao Andrej Lugovoj, čovek čije izručenje Velika Britanija zahteva od Rusije zato što je radioaktivnim polonijumom otrovao disidenta Aleksandra Litvinjenka, nastao je značajan momenat, na koji se i ne gleda s blagonaklonošću. Lugovoj, još uvek prilično sramežljiv, ali uz očigledan ponos, pomenuo je da ga, kada se pojavi u javnosti, obično okružuju ljudi koji žele da se sa njim rukuju, da mu čestitaju na hrabrosti i zatraže njegov autogram.
„Da li ste razmišljali o karijeri u politici?“ upitao je novinar. Na žalost on nije insistirao na odgovoru. Šteta, jer status Lugovoja u Rusiji govori mnogo o mojoj zemlji, nakon sedam godina vladavine Vladimira Putina.
Možda čudi to da se Lugovoj nije zapitao, zbog čega uživa tako veliku podršku svojih sunarodnika. Da li obični Rusi pokazuju solidarnost sa žrtvom koju Služba britanskog kraljevskog tužilaštva nepravedno šikanira?
To je malo verovatno. Kada su Rusi zatražili autogram od žrtve? I ja već nekoliko meseci pobuđujem interesovanje Kancelarije ruskog javnog tužilaštva i još nisam naišao ni na kakvu podršku javnosti ni na ulici, niti nekog nekog lovca na autograme.
U Rusiji, od vas traže autogram ukoliko ste pravi heroj: hokejaš, kosmonaut, prostitutka iz visokog društva, ili kao Lugovoj, dželat.
Deo podrške Lugovoju rezultat je činjenice da lista neopisivih zločina, koje je počinio pokojni Aleksandar Litvinjenko tokom svog kratkog života, raste iz dana u dan, u ruskim medijskim izveštajima. U pitanju su tako izdajnički zločini, da svaki ruski patriota ispravnih gledišta može samo želeti da vidi takvu osobu izloženu najstrožoj nacionalnoj kazni. Ali, samo je jednom takvom „patrioti“ ukazana čast da izvrši taj čin. Zato od Lugovoja traže autogram.
To, naravno, ne podrazumeva da patriote koje se dive Lugovojevom podvigu opravdavaju britanske optužbe. Socijalna svest Homo Putinicusa, preterano ulepšana televizijskom propagandom, takva je da su gordost povodom Lugovojevog dostignuća i ogorčenost sramotnom kampanjom, koju protiv njega vode oni koji mrze Rusiju, prisutne u dušama običnih Rusa.
Mi se očigledno suočavamo sa misterijom ruske misli, koja se pokazala nedokučivom za druge, nedostupnom za bilo koji analitički skalpel, o kojoj su slavofili i Evroazijci nadugačko pisali.
Ali, ja vidim praktičan obrt u čitavoj stvari, koji do sada niko nije pomenuo. Ne bi li ulazak Lugovoja u politiku doneo idealno rešenje problema pronalaženja Putinovog naslednika? Ta potraga, na kraju svega, preti da podeli nacionalnu elitu. Stoga, zašto ne odabrati čoveka kao što je Lugovoj, koji zaista predstavlja ono za šta se ta elita zalaže.
Uporedimo dva potencijalna predsednička kandidata, Putina 1999. i Lugovoja 2007. Sličnosti su frapantne: skromno društveno poreklo, milje KGB, kriminalni vokabular, mentalitet i stas, nemilosrdnost prema „narodnim neprijateljima“. Maniri podzemlja, koji karakterišu obojicu idu ruku pod ruku sa živim interesovanjem za biznis, koji je će biti od suštinskog značaja ukoliko se „liberalne reforme“ u Rusiji nastave. Konačno, postoji dodatna, veoma značajna koincidencija, a to je da su obojica, na početku svojih političkih karijera umnogome zavisili od oligarha Borisa Berezovskog, ali su zatim sa njim prekinuli odnose.
S obzirom na njihova profesionalna dostignuća, čini se da Lugovoj u 2007. nešto bolje stoji. Uspešno sprovedena velika operacija u sred Londona prevazilazi kancelarijski posao u GDR-USSR Kući prijateljstva u Drezdenu u vreme perestrojke i kolapsa komunizma.
Tako bi Rusi, možda, mogli smestiti u svoja srca ovog dželata sa činom potpukovnika, na isti način kao što su pre osam godina u svojim srcima našli mesta za drugog potpukovnika KGB, Vladimira Putina? Da li bi se hedonista i svetski putnik Lugovoj složio da preuzme krunu? Voditi Kremlj je, na kraju krajeva, probni rad. Svi smo bili svedoci kako Putinovo lice dramatično stari tokom proteklih osam godina.
Ali, lice Lugovoja se, takođe, znatno izmenilo tokom proteklih osam meseci od konferencije za novinare. Nekada oprezan i neupadljiv, on se osmelio. Njegovo lice jeste lice Putinove nove Rusije, samozadovoljne Rusije koja „ustaje na noge“ i poseže za svojim oružjem.