„Ovo je posebna zemlja, nije dovoljno znati put da bi se negde stiglo, mnogo je važnije imati pravog vodiča sa sobom, onoga pred kojim se staze raskriljuju“, kaže lažni pop lažnim putnicima koji su upravo iz Amerike stigli u Bosnu. Poslednji Srbin (Alnari, 2009) roman poznatog beogradskog pisca i izdavača Bobana Kneževića, zasnovan je na sukobu nadljudskih bića germanskog i slovenskog porekla.
U večitoj borbi, nadljudi oba tabora ne pokušavaju da nadvladaju protivnike, nego da ih prevedu na svoju stranu ili da ih unište. Kroz viševekovne borbe, dva drevna roda skoro su se istrebila. Oni koji su preživeli, moraju da se sele iz tela u telo, iz zemlje u zemlju i tako da očuvaju sopstveni duh, sećanja i moći. U trenutku sukoba, koji se ovoga puta odvija u Bosni, istorija se, na određeni način, ponavlja, i započinje se novi ciklus u životima protagonista. Njihova sudbina zavisi od rituala, ponovljenih ili neznatno promenjenih.
Istovremeno, Poslednji Srbin je priča o alternativnoj istoriji u kojoj je građanski rat u bivšoj Jugoslaviji započet 1984. godine. Čitava stvarnost, skoro u potunosti, nalikuje onoj koju mi poznajemo, a razlike, iako male, važne su za dramaturgiju romana. Autor nije slučajno odabrao razmatranje sudbine srpskog naroda u toliko važnom istorijskom trenutku, prepunom iskušenja i rastrzanja. Dajući „tajnu stranu“ sudbine srpskog naroda, Knežević u romanu održava nacionalni element samo kao okvir. Epska nota je pažljivo sadržana u određenom delu događanja, ali bez previše patetike. Iako radnja romana efektivno traje samo četiri dana, kroz umetnute digresije nazvane Hronike Drevnih, autor omogućava dublji uvid u mitska i istorijska događanja koja su prethodila okosnici radnje.
Struktura „Poslednjeg Srbina je složena“, jer se autor potrudio da događaje prikaže iz različitih uglova, u šta je upleo paralelne svetove i prostorno vremenski paradoks. „Stvarni život je rasut i događaji se ponekad prepliću, ponekad ovlaš dodiruju, ali uglavnom mimoilaze. Umetničko delo traži prepletaj, ali to mora da se uradi odmereno. Ova knjiga na određeni način i govori o toj prolaznosti likova“, kaže Boban Knežević o svom romanu. Prva polovina romana, vezana za poznati svet, sastoji se od mnoštva dijaloga, a paralelni svetovi bivaju naznačeni raznovrsnim detaljima, od kojih su neki prepoznatljivi, dok se neki mogu da protumače tek naknadno. Drugi deo, sačinjen od otkrivanja paralelnih svetova ima manje dijaloga, a više opisa.
Slično Crnom cvetu, poznatom Kneževićevom romanu, likovi imaju oštru i prepoznatljivu tipologiju. Paralela sa Crnim cvetom može da se pronađe i u borbama, fizičkim i duhovnim. Protagonisti na sličan način prolaze kroz velika iskušenja koja su, najčešće, moralna. Svako rešenje od njih traži ili veliku hrabrost ili veliko poverenje ili slepo prepuštanje drugome.
Na kraju romana, autor završava sve započete narativne linije, zaustavljajući radnju tako da sam čitalac mora da razmisli u kom pravcu su stvari mogle da se odviju posle zatvaranja knjige. Nema nikakvog obrazloženja za određeni broj događaja, a Knežević i ne želi da uđe u bilo kakvo objašnjavanje. „Mnogo toga nije dorečeno u knjizi i mnogo staza vodi u nepoznato“, kaže autor koji je, sa manjim ili većim intenzitetom, ovaj roman pisao punih 15 godina.
Poslednji Srbin je gejmenovska mešavina krimi priče i epopeje, sukoba nadljudi i njihovih borbi za prevlast. Kao što su Gejmanovi Američki bogovi govorili o američkom identitetu, a šire i o današnjem društvu, tako Kneževićev roman razmatra srpski identitet, ali ga uzdiže na univerzalniji nivo. Istovremeno, razmišljanje o krhkosti vidljivog sveta i nevidljivim aspektima, govori o autorovoj stvarnosti. Lažni pop, jedan od ključnih likova, svima priča legende koje su uvek različite, ali istinite, što ukazuje na nestabilnu stvarnost u kojoj žive protagonisti, a implicitno i sam autor.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
