Brisel uverava Moskvu da ne igra protiv nje

Formirajući takozvani novi klub bivših sovjetskih država, evropski lideri istovremeno pokušavaju da uvere Rusiju da nova šema neće biti na uštrb njenih interesa. Komentarišući sporazum EU o Istočnom partnerstvu sa šest bivših sovjetskih satelita, evropski komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da ovaj projekat nije upereni protiv koga, i ko god mislio da je suprotno on greši. Odlazeći češki premijer Mirek Topolanek objasnio je da je nekada i sam živeo u sovjetskom bloku, iako mu to možda nije bilo po volji. Ove zemlje rešile su da se uključe u projekat po sopstvenoj volji, stoga uviđam stvarnu razliku“.

Niku Popesku, istraživač iz evropskog Instituta za spoljne odnose, kaže da se nada da će postignuti sporazum stabilizovati ove zemlje koje taman što izađu iz jedne ulaze u drugu krizu. Centar pažnje manje je na strukturalnim usaglašavanjima a više na upravljanju krizom.

Mišel Emerson, analitičar iz Brisela i bivši predstavnik Evropske komisije u Moskvi, ocenjuje potpisani sporazum kao pokušaj Brisela da ograniči ruski uticaj u regionu, budući da zemlje iz istočnog regiona Moskva posmatra kao „svoje vlasništvo“. Ovaj stav on potkrepljuje dokazima kao što je prošlogodišnji rat Rusije i Gruzije i gasni spor Ukrajine i Rusije. Jedan češki zvaničnik, koji je učestvovao u organizaciji samita, kaže: „Mi ne živimo u vakuumu. Rusija može biti neprijateljski nastrojena prema Istočnom partnerstvu, ali to je njihov problem“. Oni posmatraju svet po principu reciprociteta“.

Istočno partnerstvo, projekat EU vredan 600 miliona evra, ima za cilj uspostavljanje bližih političkih i trgovinskih donosa sa Ukrajinom, Moldavijom, Jermenijom, Azerbejdžanom i Gruzijom u narednih nekoliko godina. U prvim komentarima šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova navodi se: „Postoje oni koji možda žele da pozvane učesnike prisile da načine izbor: Ili sa Rusijom ili sa EU“, kaže Lavrov. Na sastanku iza zatvorenih vrata, nemačka kancelarka Angela Merkel i holandski premijer Jan Peter Balkenende, naglasili su da paragraf 12 iz deklaracije o Istočnom partnerstvu predviđa da „treće zemlje kao što je Rusija“ mogu da učestvuju u konkretnim projektima Istočnog partnerstva. Kao predstavnik zemlje, koja pored Moldavije i Jermenije ima jake veze sa Moskvom, zamenik premijera Belorusije Vladimir Semaško rekao je da je njegova zemlja most između Istoka i Zapada i da ne želi da se potpisivanje sporazuma shvati kao želja njegove zemlje ka članstvu u Uniji. On je čak odbio i da se fotografiše sa ostalim delegatima učesnicima samita.