Niška televizija (NTV) još od prošle godine čeka da republički parlament stavi na dnevni red inicijativu građana Niša i juga Srbije, koji su je podržali sa 35.000 potpisa, da elektronski mediji čiji su osnivači skupštine većih centara u zemlji dobiju status regionalnih javnih servisa. Za to vreme, ovo gradsko javno preduzeće radi sa lokalnom frekvencijom i uz velike finansijske, pa i kadrovske teškoće, pošto su sredstva iz gradskog budžeta „sve nedostatnija“.
– Nadamo se da će ovakva inicijativa, koju su podržale i televizije čiji su osnivači skupštine Novog Sada, Kragujevca, Vranja i drugih gradova, biti prihvaćena. Za razliku od ranijeg perioda, čini se da je sada stav Ministarstva kulture prema ovom pitanju nešto pozitivniji. Takođe, neke televizije u Beogradu ili Novom Sadu već su zvanično dobile ili su pred dobijanjem statusa javnih servisa. Tako je Studio B na osnovu Zakona o glavnom gradu postao beogradski javni servis, a novosadska Televizija Apolo je za takav status dobila zvaničnu podršku i gradskih i pokrajinskih vlasti. Ne vidimo nijedan razlog da druge televizije čiji su osnivači skupštine regionalnih centara i nisu privatizovane budu diskriminisane – kaže za Danas glavni i odgovorni urednik NTV Dragan Miljković.
On precizira da u Srbiji još uvek „nije sasvim jasno“ da li veći centri i regioni mogu da imaju javne servise. Ustav Srbije dozvoljava lokalnim samoupravama da osnivaju svoje televizije, ali im Zakon o radiodifiziji to zabranjuje. Zakon o regionalnom razvoju ne pominje regionalne javne servise, ali je „logično“ da nedavno osnovani statistički regioni imaju takve medije.
– Naš predlog je da se deo novca od pretplate za nacionalni javni servis izdvaja za buduće regionalne javne servise. Na taj način bi se i ovi javni servisi finansirali iz pretplate i bili pravi servis građana, jer ne bi zavisili i trpeli uticaj regionalnih i lokalnih vlasti. To bi doprinelo i većem procentu naplate nacionalne pretplate koja za sada nije zadovoljavajuća. Dobar deo građana Srbije protivi se centralizaciji zemlje, tako da bi radije plaćao nacionalnu pretplatu ukoliko zna da se deo tih sredstava vraća njihovim gradovima i medijima. Čitavu ovu oblast trebalo bi da reguliše nezavisna Regionalna radiodifizna agencija, koja bi vodila računa o depolitizaciji ovih medija – objašnjava Miljković.
U NTV ocenjuju da bi se na ovaj način popravio i finansijski položaj regionalnih i lokalnih televizija. Oni objašnjavaju da „lokalne vlasti sve manje finansijski brinu“ o medijima čiji su osnivači jer je Zakon o radiodifuziji naložio njihovu privatizaciju. Tako je, kažu, grad Niš u ovogodišnjem budžetu izdvojio 55 miliona za potrebe elektronskih i štampanih medija u gradu, od kojih je NTV dobila 30 miliona, mada je formalno jedina medijska kuća „na budžetu“. Ostatak od 25 miliona dobile su privatne televizije i novine sa sedištem u Nišu.
– Grad nas, zapravo, ne finansira u pravom smislu te reči, već nam uplaćuje sredstva iz budžeta za realizaciju informativnog programa i prenosa sednica Skupštine grada. Ovogodišnjih 30 miliona dinara trebalo bi da pokriju sve naše troškove, a samo naš mesečni platni fond iznosi 4, 5 miliona, što je 54 miliona godišnje. Tačno je da ostvarujemo i prihode od marketinga i reklame, ali i oni su sve niži zbog ekonomske krize – kaže Miljković.
Zbog teške finansijske situacije direktor NTV Slaviša Popović nedavno je podneo ostavku, koju će Skupština grada razmatrati na jednoj od narednih sednica. Njegov odlazak sa funkcije tražio je Samostalni sindikat NTV, a potpisima podržalo devedeset od stotinu radnika kuće. „Kap u prepunoj čaši“ predstavljala je činjenica da rebalansom gradskog budžeta, usvojenim prošlog meseca, nisu predviđena i sredstva za NTV. Ova kuća je tražila da rebalansom dobije tri miliona dinara, a pojedini vladajući političari su javno obećavali dva miliona.
U NTV naglašavaju da ova medijska kuća nipošto ne spada u „zahtevna“ javna preduzeća. Zarade zaposlenih su „najniže među svim javnim preduzećima u gradu“. Mesečna zarada glavnog urednika je nešto iznad 40.000, a prosečna novinarska plata je niža od 23.000 dinara. I takve, niske zarade u poslednje vreme kasne.
Već otišlo deset novinara
– NTV nema problem viška radnika. Neka radna mesta jesu višak, ali to je zanemarljivo. Na gradskom nivou obećana je racionalizacija u svim javnim preduzećima, koja će biti realizovana kroz socijalni program i odlazak ljudi u penziju. Očekujemo da će se to dogoditi i u NTV-u – kaže Draga Miljković.
Od stotinu radnika NTV samo 20 su novinari, dok u administraciji radi 30-ak zaposlenih. U poslednjih nekoliko godina desetak novinara napustilo je kuću i otišlo u gradsku upravu, na univerzitet ili u druge medije. Nije tajna da su vladajuće stranke zapošljavale „svoje ljude“ sa svakom promenom lokalne vlasti u Nišu. Početkom devedesetih, kada je NTV osnovana, to su činili socijalisti, a krajem devedesetih uglavnom SPO, a nešto manje i demokrate. Danas je NTV „u nadležnosti“ G17 plus, koja je i kandidovala direktora Popovića. Glodur Miljković je bio predlog SPS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
