Čekajući zakon o zaštiti podataka

Internetsko umrežavanje vojvođanskih škola trebalo je da, zahvaljujući savremenoj informatičkoj tehnologiji, olakša posao prosvetarima, ali je posao zaustavilo rešenje zaštitnika prava građana Rodoljuba Šabića koji ga je okvalifikovao kao ugrožavanje građanske privatnosti. Jak argument u tome dali su mu zakon i sam Sekretarijat dodeljivanjem posla privatnoj firmi WDV soft, čiji su osnivači, kako se navodi u izveštaju poverenika, strani državljani, i to na tenderu koji ostavlja dosta sumnji u njegovu zakonitost. Poverenik je takođe naložio i da svi prikupljeni podaci moraju biti uništeni. Prvi i osnovni razlog za ovakvo rešenje je nepostojanje zakonskog osnova u Srbiji za stvaranje takve baze podataka.

– Prikupljanje ličnih podataka, njihovo držanje, obradu i korišćenje reguliše se zakonom. Međutim, kod nas sada nijedan propis ne omogućava ustanovljavanje ovakvih baza podataka – kaže Rodoljub Šabić, ali navodi i to da ne postoji primer ni u jednoj zemlji na svetu koja je kompletnu bazu podataka o svom školstvu stavila pod potpunu administrativnu kontrolu jednog privatnog preduzeća. – To je posebno neobjašnjivo imajući u vidu da u samoj zgradi Izvršnog veća Vojvodine postoje serveri koji su čak superiorni u odnosu na onaj koji je zakupljen – navodi Šabić.

On, međutim, napominje da se ne radi o zaustavljanju tehnološkog osavremenjavanja našeg školstva, koje je svakako neophodno, već da je ovde „reč o projektu u kojem nastavnici u školama popunjavaju zbirku podataka koju u komercijalne svrhe koristi jedno privatno preduzeće“. Detaljan izveštaj o rezultatima inspekcije koja je istražila i druge detalje u slučaju baze podataka dostavljen je tužilaštvu, a o daljim koracima će javnosti informacije moći da pruži tužilaštvo.

Što se tiče uništavanja podataka (o oko 200.000 učenika vojvođanskih škola) nema nikakvih problema jer „pokrajinski organi spremno sarađuju s kancelarijom poverenika“, naveo je Mađar So. Sekretarijat se, međutim, ne oglašava, osim jednim saopštenjem u kojem je saopštio zaustavljanje posla na kojem su radile hiljade ljudi gotovo od početka godine, ostavljajući tako otvoren prostor za razne slobodne interpretacije i spekulacije. Ne želeći da u javnosti brani svoju ideju, koja je inače dobila podršku Skupštine Vojvodine i pokrajinske vlade, Sekretarijat je time i sam doprineo da se jedan veoma važan posao stvaranja elektronske baze podataka uspori možda više nego što je potrebno.

Da ne postoji zakon koji uređuje ovu oblast potvrđuje i pokrajinski ombudsman, Aniko Hajnrih Muškinja.

– Za formiranje ovakve baze podataka nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 42 Ustava Srbije koji kaže da se „prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje posebnim zakonom“. U Srbiji, međutim, nema zakona koji bi generalno uredio tu oblast, a sve dok to ne bude uređeno, nema osnova da se ovakva evidencija uspostavi – kaže pokrajinska ombudsmanka. Ona podseća i na to da je Zakon o sistemu obrazovanja, usvojen pre dve godine, predvideo obavezu ministra da inicira usvajanje takvog akta. Rok je 11. septembar ove godine.

– Temeljna baza podataka svakako bi Vojvodini i njenom školstvu dobro došla jer bi učinila efikasnijim kontrolu rada škola kao i funkcionisanje njene administracije, ali i pospešila komunikaciju sa roditeljima. Zbog toga bi jedna od mogućnosti da se nastali problem reši moglo biti otklanjanje svih nepravilnosti oko tog projekta, a ne brisanje i kompletno uništavanje podataka, koji će svakako morati jednog dana ponovo da se prikupljaju – smatra ombudsmanka.

– No, treba reći i to da je drugi problem u ovom poslu bio izbor firme, to jest postupak dodele tog posla, u kojem se mogu naći elementi za pokretanje pitanja odgovornosti, što bi naša služba i uradila da nije reagovao poverenik. Međutim, sama firma nije problem jer budući da je ovde registrovana, ona ima status domaće, a ne strane firme, kakvom se često interpretira – navodi Aniko Hajnrih.

S odlukom Rodoljuba Šabića slaže se i dobar broj roditelja, uznemirenih količinom i vrstom podataka u upitniku koji je poslat iz Sekretarijata, a za koje roditelji smatraju da su isuviše lični. Iako uglavnom odbijaju da javno iznesu svoj stav, neki od sagovornika Plavih strana ocenili su da se radi o protivzakonitom zahtevu države, to jest pokrajine, da im se isporuče informacije lične prirode, poput matičnih brojeva, socijalnog statusa, nacionalne i eventualno religiozne pripadnosti, te da se ne zna u koju svrhu se to radi.

U školama u kojima smo razgovarali gotovo su jednoglasni u oceni da je sve to dobilo nepotrebni i neopravdano negativni publicitet, a da su roditelji neosnovano uznemireni jer te iste podatke škole pri upisu učenika prikupljaju već godinama.

Uz to, Vojvodina je takav program umrežavanja škola počela da koristi još početkom 90-ih godina, i tada su traženi isti podaci kao i u poslednjem upitniku. Taj program, pod nazivom Škola pak, koji je bio prilično funkcionalan, zaustavio je Slobodan Vuksanović, tadašnji ministar prosvete 2005, da bi uveo novi EIS, po modelu kupljenom od privatne agencije iz BiH, za par stotina hiljada evra. EIS, međutim, nikad nije u potpunosti zaživeo budući da je bio previše komplikovan i nefunkcionalan. On, međutim, još uvek važi za oficijelnu bazu podataka jer druga ne postoji. U nameri da informatički (ponovo) uredi tu oblast i škole u Vojvodini poveže sa većim informatičkim mogućnostima, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje je i od januara krenuo sa stvaranjem baze podataka prema programu kupljenom od firme WDV soft, sa sedištem u Pačiru (Srbija, Vojvodina, Bačka), a čiji su vlasnici strani državljani. Novina je bila mogućnost da toj bazi podataka imaju pristup i roditelji, pre svega kroz E-dnevnike, kako bi mogli pratiti uspeh svoje dece u školama, ali i znatno veći broj podataka o stručnosti nastavnog kadra. Svaki roditelj i nastavnik dobili su svoju ličnu šifru, a uz to roditeljima je ponuđena mogućnost da biraju i način obaveštavanja o promenama u E-dnevniku, preko, recimo, SMS, on line, itd… što ih je čini se dodatno prestrašilo. Oni koji su radili na stvaranju ove baze podataka tvrde da je zaštita u sistemu WDV softa na nivou zaštite takve tehnologije uopšte.

– Pomalo je smešno pričati o zaštiti matičnog broja, ili ocena učenika u dnevniku. Pa danas se bez po muke ulazi u bazu Pentagona! A matični broj ili telefonski broj možete naći svuda, i saznati po mnogo osnova. Te podatke vam traže na svakom mestu, telefonski brojevi se razmenjuju kao salvete, socijalne službe imaju pristup mnogim porodičnim tajnama. O kakvoj tajnosti onda pričamo. Pomislite šta samo banke znaju o svima nama, a zašto bi one bile moralnije od ljudi koji čuvaju baze podataka na svojim serverima. Treba znati i to da se većina servera na kojima funkcionišu ovdašnji provajderi, i koje koriste i mnoge državne institucije, takođe nalazi u inostranstvu – kaže Zoran Aničić, profesor iz Zrenjanina, jedan od onih koji smatraju da bi ovakvo umrežavanje znatno olakšalo posao pre svega administrativnog vođenja škole. On tvrdi da je veliki trud uzalud propao, i da će posao svakako morati da se radi ponovo.

To je inače već najavljeno na jednom od prosvetarskih savetovanja u Aranđelovcu, gde je Ministarstvo prosvete još u februaru predstavilo svoj program baze podataka, koji je inače promovisala jedna privatna firma. Da li će posao biti dodeljen njoj, još uvek se ne zna, ali se u vojvođanskim školama pitaju nije li to suština problema – ono što može Beograd, ne može Vojvodina.

– Moram reći da je Vojvodina oduvek nastojala da osavremeni svoje školstvo, a da je baš Ministarstvo to često zaustavljalo. U odnosu između Ministarstva i pokrajinske vlade postojala je uvek neka zadrška, i umesto da imamo podršku za svoja nastojanja da idemo napred, Beograd je to kočio. A takav stav Beograda dokazuje i reagovanje samog poverenika Šabića. Postavljam pitanje zašto gospodin Šabić nije reagovao još u novembru kad je raspisan javni poziv za stvaranje ovakve baze podataka jer se već tada znalo za to. Sad se odjednom pojavilo pitanje ugroženosti podataka. Pa te podatke možete dobiti u banci, na roditeljskom sastanku, na internetu… To je zaista smešno i neodgovorno – kaže Branislav Araškov, direktor škole Mara Janković iz Kusića u belocrkvanskoj opštini, ocenjujući da je obrazovanje u Vojvodini prekidanjem ovog projekta znatno oštećeno.

Sve gore navedene činjenice o nepostojanju zakonske osnove, koja bi garantovala da neće doći do zloupotrebe podataka, ne sprečavaju, međutim, mnoge škole u Srbiji da već koriste elektronske dnevnike, u raznim aranžmanima, odnosno sa provajderima koje su same izabrale. Pa iako mnogima to deluje kao da nas „Veliki brat posmatra“ sa svih strana. Internet je svakako zauvek promenio stepen naše privatnosti, želeli mi to ili ne. Isto kao uostalom i mobilni telefoni, na kojima nas svako i uvek može naći, sigurnosne kamere, čipovani podaci. I naravno, neuništive tajne službe.

Čestitka „povodom punoletstva“

Koliko je pak država garant tajnosti podataka govori slučaj Danijele Ivanković iz Subotice, koja je za svoj 18. rođendan dobila čestitku „povodom punoletstva“ od Demokratske stranke. Njeni roditelji nikada nisu bili politički aktivni, i nisu pripadali nijednoj stranci niti su se zvanično priklonili nijednoj političkoj opciji, i teško da su svojevoljno dali svoje podatke DS.

– Odakle njima podatak o rođendanu i o tome gde stanujemo ne znam, ali mi je logično da pretpostavim da su odnekud dobili bazu podataka o svima koji pune 18. godina, pa se neko zgodno dosetio da je to lep gest da se stranka preporuči. Budući da su u vlasti, mogu s razlogom sumnjati da je reč o državnoj instituciji i državnoj bazi podataka – kaže Danijelina majka.