Ćelavi trg bez broja

 Lepo mesto, zaista. Do sada sam imao prilike da boravim „u tem Somboru“ dva puta, po nekoliko dana. Pored odličnog pozorišta, divnih šetališta, odličnih klubova, muzeja, starih zamkova i dvoraca, Zvonka Bogdana, kafana i restorana, tamo postoji još jedna stvar koja je meni bila izuzetno zanimljiva: gradski plato. Sa stražnje strane Gradske kuće, ogromni plato (ne znam tačne dimenzije, pa neću lupati) na kojem se ne nalazi apsolutno ništa! Betonirana, ravna površina, popločana nekim granitom ili čime već sive boje. I nikakav drugi oblik života. Da se oduševiš!

Ovo mesto Somborci nazivaju pogodite kako: ĆELAVI TRG. Pravo ime ovog lokaliteta danas je Trg Svetog trojstva, ali ga tamo tako niko ne zove. Navodno je nastao tako što je nekada davno Drug Josip Broz trebalo da dođe u Sombor. A kako tada nije postojalo adekvatno mesto sa kojeg bi se najveći sin naših naroda i narodnosti obratio okupljenim građanima (i na kojem ih je trebalo sve okupiti), tako je za tu prigodu neki drugi Drug dao nalog da se na tom mestu izgradi (čitaj izravna, betonira i poploča) to što je danas Ćelavi trg. Neka mi ne zamere uvaženi građani Sombora i svi oni koji znaju o ovom trgu ako nešto što sam rekao nije istinito. Meni su tako rekli kad sam pitao, a pitao jesam, jer me je zanimalo. Bilo kako bilo, Somboru je ostao Ćelavi trg, jedan zaista velik i jedinstven plato u samom centru grada. A ja sam video prvi ćelavi trg u svom životu.

Nekoliko godina kasnije: nalazim se u južnom (ili jugozapadnom, kako god) delu Srbije. Nema parkova, nije šareno, više je tužno nego što je veselo, više je loše nego što je dobro. Kažu da postoji neki oblik pozorišta, šetališta apsolutno nema, klubova još manje, kao ni sačuvane gradske tradicije. Dobre kafane i restorane neću ni da pominjem, kao ni nikoga nalik maestru Zvonku Bogdanu. Pronađite sličnosti.

Novi Pazar. Početkom 2009. godine na prostoru od zgrade Gradske uprave do hotela „Vrbak“ počinje da se gradi trg. Ako nemate trenutnu sliku gradilišta, pokušaću da vam je dočaram: Na prilazu od zgrade Gradske uprave nalaze se betonski podignute saksije sa cvećem. Ako krenete prema hotelu, naići ćete na nešto što bi nekad trebalo da postane fontana. Ceo prostor popločan je sivim mermerom. I ovo će nekad biti ćelavi trg. Jedini trg u gradu. Ali koji je njegov broj?

I gde je sad sličnost između ovih ćelavih trgova braće? Onaj somborski nema apsolutno ništa na sebi. Ovaj pazarski ima cveće, pa fontanu, pa još ko zna kakve razne đakonije u izgradnji. Nema sličnosti. Šta ja onda pričam?

Fazon je sledeći: Sombor je 80-ih i 90-ih godina prošloga veka bio grad sa najviše zelenih površina u Evropi i jedan od gradova sa najviše zelenih površina na svetu. Ni danas nije mnogo odmakao sa tog mesta. Odgovorni ljudi Sombora i te kako vode računa o ovome i dalje aktivno rade kako na pošumljavanju nepošumljenih delova grada i okoline, tako i na održavanju i očuvanju postojećih pošumljenih delova grada i okoline. U njihovom budžetu ova stavka je izuzetno značajna. Novi Pazar je grad u kojem izreka „gde god nađeš zgodno mesto, ti drvo posadi“ nikako ne važi. Ja ne pamtim da je za više od 10 godina u Novom Pazaru zasađeno jedno jedino drvo. A čupano, sečeno i uništavano sigurno jeste! Novi Pazar nije takav bio. Novi Pazar je takav postao. Svi će se sa setom setiti nekih reka, nekih potoka i jazova, nekih vrba, nekih jela i borova i jednog grada kojeg više nema. Grada koji živi još samo na starim požutelim slikama i u sećanjima retkih dobrih ljudi.

Znači, Somboru se može napraviti još koliko hoćete Ćelavih trgova zato što ima „kredita“. Oni manjkaju za betonom i čelikom. A mi ovde uništavamo i betoniramo sve što nam je priroda dala da čuvamo. I zaista smo dobri u tome. Odlični. „Da se pitam ja bih posjeko sve šume i za ukras postavio od traktora gume. Kiselinom ja bi zemlju navodnjav’o, a đecu bi svakog dana rendgenom slikao! Beton, beton, samo beton, beton nama treba, jer iz trave nonšalantno ljuta zmija vreba“. Plus što Ćelavi trg nije jedini trg u Somboru. Sombor ima nekoliko trgova. Potpuno se slažem sa činjenicom da grad treba da ima gradski plato. Apsolutno da! Ja nisam ni urbanista, ni inženjer građevinac. Ali me niko ne može ubediti da nema mesta (estetski, dizajnerski ili bilo kako) da se na ovom novom trgu zasadi red nekih stabala. To doduše znači manje prostora za beton i čelik savremene današnjice, ali da li se neko pita kako ćemo i na šta ćemo disati za 20-30 godina? Nekada su u blizini lokacije pomenutog trga postojale vrbe koje su građani zvali žalosne vrbe. Zna li neko gde su? Da ih nije neko odneo da ih presadi u svoje dvorište? Daj Bože da jeste!

Kako je moguće da grad koji ima najmlađu populaciju na Balkanu ima sve manja sopstvena pluća? Skoro polovina stanovnika Novog Pazara su mladi do 25 godina života. Koliko životnog prostora oni imaju? Koliko prostora da dišu uopšte imaju? I da li se iko pita kako će ti mladi ljudi živeti sutra?

Ovaj primer nije jedini na kojem treba postaviti sva ova i još mnoga pitanja. Ovaj primer izgradnje ćelavog trga bez broja je samo još jedna puzla u slagalici nebrige, nemara, nepostojanja jasne vizije i sveopšteg neznanja u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Na kraju svega, mogu samo da poručim uvaženim žiteljima Grada Sombora da ako im ikada padne na pamet da grade nove ćelave trgove, pozovu nas i naše urbaniste i građevince kako bi i taj posao bio obavljen uspešno i u rekordnom roku. Da vide oni kako se to radi!

Uzdravlje!

Autor je inženjer informatike iz Novog Pazara