ČITALIŠTE

Istorija ružnoće
priredio
Umbero Eko
Plato, 2007.
prevele Danijela
Maksimović i Dušica Todorović-Lakava
Ova knjiga nadovezuje se na prethodnu Ekovu Istoriju lepote.Tema ovog dela jesu najrazličitije manifestacije ružnoće kroz vekove, koje su znatno bogatije i nepredvidljivije nego što se obično misli. Antologijski odlomci u ovoj knjizi, kao i izvanredne ilustracije u ovom delu, vode nas na iznenađujuće putovanje na kojem kroz more, užase i ljubavi u trajanju od skoro tri hiljade godina, nailazimo na odbojnost koja se prepliće sa saosećajnošću, a odbacivanje deformisanosti se združuje sa dekadentnom ekstazom u najzavodljivijem kršenju svakog klasičnog kanona. Ovde se srećemo sa ružnoćom prirode, duhovnom ružnoćom, asimetrijom, disharmonijom, obezobličenjem u svim njihovim izvornim, pojavnim oblicima i varijantama. Prvi strani izdavač koji je video ovo delo, uzviknuo je: «Kako je ružnoća lepa!»
Stiven Gandl, Klino T. Kasteli
Glamur
Clio, 2007.
prevela Jovana Popović
Autori u ovom delu istražuju poreklo i razvoj glamura, opisuju način na koji se aura aristokratije, u potrošačkim metropoloma koje su se razvijale, pretvorila u robu i kako su je prihvatili, a zatim dalje razvijali, mnogi ljudi, mesta i predmeti. Ova knjiga govori nam i o tome kako se glamur u potpunosti odvojio od situacija i rituala povezanih sa klasama i kako je stekao autonomno priznavanje kao dinamika zavođenja i očaravanja. Shvatanje glamura kao osobine dobro vaspitanih, ili ljudi bogatog porekla, upravo predstavlja nerazumevanje njegove suštine. U stvari, društvena elita je prvi put postala značajno glamurozna kada je stekla manire i stilove moderne potrošačke elite. Glamur su, očito, održali snovi komercijalnog društva, a ne upornost aristokratskog društvenog uticaja.
Mišel Turnije
Žil i Žana
KOV, 2007.
prevela Ivana Đorđević
Roman Žil i Žana govori o dvema istorijskim ličnostima – o Žani od Arka (Jovanki Orleanki) i Žilu od Rea. Slično postupku koji primenjuje u svojim drugim romanima, Mišel Turnije ovde razvija priču poštujući događaje istorije, ali je smešta u međuprostore, u «beline» koje skriveno postoje između tih događaja. U dvodelno organizovanom tekstu, pisac pokušava da odgovori na pitanje šta je moglo da neraskidivo poveže ove dve tako razčličite ličnosti – nadahnutu i lucidnu Žanu, predanu veri i odanu kralju i Žila, koji svojom monstruoznošću, ispoljenom četiri veka pre Markiza de Sada izaziva i odbojnost, ali i fascinaciju. Evo, dakle, još jednog Turnijeovog dela na srpskom, koje odlikuje i ne samo autorova velika kultura i spisateljski talenat, već i negovana, lepa rečenica i ogromno poznavanje umetnosti, istorije i filozofije.
Elena Kostjukovič
Zašto Italijani vole da pričaju o jelu
Paidea, 2007.
Grupa prevodilaca