Jedan detalj naročito je upadao u oči prolaznicima u Knez Mihajlovoj ulici, kada u svakodnevnoj šetnji sretnu Jovu Kapičića, već u desetoj deceniji života. A to je da se ne podštapa, već štap čilo nosi prebačen preko ruke, kao iz davne partizanske navike da ne maršira bez puške. I to emitujući živu energiju epohe kojom je skrojena stvarnost kakvom je sad znamo – ishodom Drugog svetskog rata, streljanjem Draže Mihailovića, sukobom Tita i Aleksandra Rankovića, Golim otokom, Milovanom Đilasom… Dakle, energiju ljudi čeličnog kova, kakav je bio moguć samo u tim vremenima.
– Ja sam istorija, izjavio je Kapičić, partizanski general posle Sutjeske i Neretve u 27. godini, pre dve godine, kada ga je nasred Beograda, do danas neotkriveni napadač udario u glavu. Tada su oštro protestovali liberali, aktivisti za ljudska prava, ali i ideološki naslednici Mihailovićevog Ravnogorskog pokreta. Iako je najavio da će se iseliti zbog tog napada, Kapičić je odustao objasnivši da je pošteno došao u Srbiju pre 74 godine, da voli Crnu Goru, ali da voli i Srbiju i da su obe zemlje njegove.
A sredinom ove nedelje, sam je u kafić Galerija doneo rakiju lozovaču, za malu proslavu svog 95. rođendana, dok su gosti, među kojima i ugledne ličnosti iz javnog života, priložili sir iz Niša. Prema zvaničnoj biografiji, Kapičić je rođen 2. septembra 1919. u italijanskom gradu Gaeti, u izbegličkom kampu crnogorske vojske nastalom nakom pobune protiv dinastije Karađorđević. Iako sin profesora bogoslovije, komunista je postao sa 15 godina na Cetinju, a tokom studija medicine u Beogradu zabavljao se sa Davorjankom Paunović, budućom Titovom sekretaricom i ljubavnicom.
„Kasnije su mi ljudi prigovarali, kako sam mu je dao. Nisam mu je dao, izabrala ga je“, svedočio je u memoarskim intervjuima. Ratni putopis krunisan mu je ordenom narodnog heroja, a posle 1945. obavljao je visoke dužnosti u resorima unutrašnjih i inostranih poslova. Bio je ministar unutrašnjih poslova Crne Gore, te pomoćnik šefa savezne policije sa komandnim dužnostima za logor za političke osuđenike posle sukoba Tita i Staljina.
„Vjerujte mi da spavam spokojan kao beba“, rekao je Kapičić decenijama kasnije u odgovor na golootočke ispovesti o užasavajućem tretmanu, suprotstavljajući im tezu o nužnoj odbrani od sovjetske invazije. Kao jugoslovenski ambasador u Mađarskoj i Švedskoj, sretao se i sa mnogim istaknutim diplomatama, a navodno je i lično poznavao Šarla de Gola. Bio je protivnik Slobodana Miloševića, a javnosti je jednom prilikom poručio: „Zapamtite, državna bezbednost je nervni sistem svake države“. Otac je poznatog košarkaša Dragana i deda glumca Stefana Kapičića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
