Čupić: Iza nas je godina velikog otpora u kojoj se najbolji deo građana u Srbiji podigao

Godinu iza nas ocenjuje kao godinu jednog velikog otpora u kojoj se najbolji deo građana u Srbiji podigao, a to su najmlađe generacije – srednjoškolci i studenti, uz naravno, podršku građana. Sve to, navodi, posledica je onoga što se dešavalo u poslednjih 12 godina, a neposredni povod je „zločin koji je u ime države počinjen u Novom Sadu“.

„To je godina u kojoj su ti ljudi pokazali da su uporni, istrajni, odgovorni, da znaju da formulišu ciljeve. Njihovi zahtevi ili strategija nije bila megalomanska, ona je bila vrlo konkretna. Ono što je najvažnije jeste da se namiri pravda, a da bi se to desilo potrebno je da profunkcionišu institucije“, navodi Čupić za N1.

Zahtev za raspisivanje izbora, navodi, došao je tak kada se uvidelo da ljudi u institucijama nisu u stanju da pokrenu iste.

Govoreći o tome kako su studenti sa sobom prokrenuli i druge učesnike u društvu, navodi da je, između ostalog, tužilačka institucija na neki način najdalje otišla, ali da su to sve mali pomaci u odnosu s kakvim problemima se suočavamo i, s druge strane, kakva je ovde vlast.

„Na sve to vlast je odgovarala time da je reč o obojenoj revoluciji, neprijateljima, izdajnicima. Jedan strašni rečnik je upotrebljavan. Predsednik je obećavao da ćemo za Vidovdan imati knjigu koja će biti jedan svetski bestseler, koja će prodrmati ceo svet i sve režime. Nadao sam se da će možda Kinezi štampati u jedno 500 ili 600 miliona, pa da se onda na osnovu toga i Srbije, ne samo predsednik, obogati. Vremenom se krenulo i sa represijom, zloupotrebom policije, pa sad i sam ovaj proces koji se odlagao godinu dana u vezi sa padom nadstrešnice, da bi se došlo do toga da oni ljudi koji su se nalazili na odgovornim poslovima sada ne treba da odgovaraju“, navodi.

Sve to govori, kaže, da je ovde situacija jako teška, ali ono što je dobro, smatra, jeste to što su se mlade generacije pokrenule i da su to građani prihvatili – nenasilni put i građansku neposlušnost.

Profesor smatra da je u portekloj godini dana izuzetno povećana i kultura govora i znanja.

„Sećam se jedne maturantkinje iz Pete beogradske koja je govorila kao student treće ili četvrte godine. Jedno vreme sam izgubio nadu da će se mladi buniti jer su imali izlaze i odlazili su u svet. Posle 2000. godine je omogućeno da oni najobrazovaniji mogu da odlaze u svet. Sad su se odjednom pojavile generacije koje kažu – ne, nećemo ići. U svetu se dosta izmenila situacija, tako da više odlazak u inostranstvo nije nešto gde sad vi očekujete da ćete odmah dobiti neko zlatno vreme i zlatni način života“, naglašava.

Pokazalo se, kaže, da obrazovanje koje je materijalno bilo poniženo, uništeno i razarano, da je uvek bio makar jedan profesor koji je živeo misiju svog poziva.

„I on je postao za njih orijentir. I iz njih je on progovarao. I tu im čestitam, oni su znači prepoznali ko su ti pravi autoriteti, autoriteti znanja, autoriteti savesti, karaktera. E te generacije su sad to pokazale“, objašnjava.

Pokazalo se, navodi, da studenti nisu izgubili godinu, čak su, kaže, ojačali, uprkos blokadama koje su trajale mesecima.

„Postali su i zreliji. I to iskustvo, iako nisu imali nastavu, brzo su sve postigli. Jer ti ljudi koji sazrevaju, onda znaju i da se posvete učenju. Onda oni imaju veliku motivaciju da produbljuju. Na kraju krajeva, i na tim plenuma su oni učili. Učili su šta je društveni život, šta je politički život, šta znači sutra biti građanin, šta znači učešće u društvenom i političkom životu. To je jedna velika kultura za ljude koji će sutra graditi jednu bolju zajednicu“, navodi.

Izuzetno su, ističe, dobili kao ljudi.

„Oni su jedan iskorak i pokazali su da znaju šta znači živeti životom pravde, istine, šta je to sloboda i kako se treba boriti za tu slobodu. Oni su ugradili u sebe odgovornost. Smatram da kad oni budu završili fakultete, to će biti izuzetni odgovorni profesionalci jer su pokazali to i u ovom periodu su spremni na to, a to se ostaje trajno. Tako da je to nešto što je najpozitivnije što se moglo desiti“, napominje.

Kao ključni događaj protekle godine navodi veliki protest 15. marta u Beogradu.

„To je najveće okupljanje koje je verovatno ikada bilo u Srbiji. Tu se pokazalo koliko su građani nezadovoljni i da smatraju da treba da nastupi promena. To je apsolutno najznačajniji. Svi ostali događaji imaju svoja značenja, imaju svoju težinu. Smatram da sa ovakvim čovekom i sa ovakvom vlašću koju održava i te ljude koje drži u rukama, jedino je najbolja jedna lista i po meni će se tu opozicija pokazati da li je ona na nivou promena, da li je ona na nivou najboljeg dela mladosti jednog društva“, zaključuje.