U prethodnom stečajnom postupku, radi utvrđivanja ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka, napravljen je ozbiljan propust jer nije bila urađena procena imovine stečajnog dužnika. Imovina „Jugoremedije“ je bila samo okvirno procenjena, od strane stečajnog upravnika, na iznos od 22 miliona evra. Od te procene, stečajni upravnik se i sam ogradio, navodeći na ročištu da za adekvatnu procenu imovine nije bilo vremena.
Punomoćnik stečajnog dužnika je na pomenutom ročištu naveo činjenicu da je imovina „Jugoremedije“ 2010. godine bila procenjena DNT metodologijom, na iznos od 56 miliona eura, ali sudija to nije uzela u obzir.
Poverioci smatraju da u prethodnom periodu čak ni ovako visoka procena „Jugoremedije“ nije poboljšala njen kreditni rejting, i to iz razloga što je veliki pritisak države na fabriku, koji obuhvata smanjenje cena njenih lekova ispod nivoa rentabilnosti i konstantne policijske istrage kojima je dat ogroman publicitet, doveo do toga da „Jugoremedija“ uprkos visokoj proceni ne može da nađe ni investitora ni da dobije kredit od banke.
U ovom postupku, očigledno je pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, jer su bitne činjenice pogrešno utvrđene, odnosno nisu bile utvrđene. Na to nepobitno ukazuju nove činjenice i novi dokazi.
Tek nakon otvaranja stečaja, novi stečajni sudija je doneo Zaključak od 20. novembra 2013. godine, kojim je naloženo Gradskom zavodu za veštačenje u Beogradu da izvrši procenu tržišne vrednosti celokupne imovine stečajnog dužnika (pokretne, nepokretne, prava, sa posebnim osvrtom na procenu prava intelektualne svojine), kao i procenu tržišne vrednosti kapitala.
Zaključkom Privrednog suda u Zrenjaninu, od 3. februara 2014. godine, izvršena je dopuna zadatka za veštačenje i naloženo je procenitelju da iskaže vrednost imovine i kapitala stečajnog dužnika, prinosnom metodom-DNT (diskontovanja novčanih tokova), u skladu sa odredbama Uredbe o metodologiji za procenu vrednosti kapitala.
Nakon izvršenog veštačenja, procena imovine je pokazala da ne postoji prezaduženost dužnika, tj. da obaveze dužnika nisu veće od njegove imovine (test bilansa stanja) i da „Jugoremedija“ A.D. nije morala da ode u stečaj.
Imajući u vidu činjenice da Fabrika lekova „Jugoremedija“ postoji od 1961. godine, da je u kontinuitetu bila partner poznatih proizvođača lekova „HOECHST“, „Aventis Pharma S.A.“ i drugih, da je implementirala standarde ISO 9001, da je uložila ogromna sredstva od 8-10 miliona eura u ambijentalne uslove proizvodnje po GMP smernicama (dobra proizvođačka praksa) i da je u svom programu proizvodila 70 vrsta lekova, procenitelji su Nalazom veštaka G – 1143/13 od 26. juna 2014.g. procenili imovinu „Jugoremedije“ na 68 miliona evra.
Podsećamo, da je investiciju u usklađivanje sa standardima GMP trebalo da realizuje privatizacioni kupac Jovica Stefanović– Nini, po ugovoru o kupoprodaji državnog udela, koji je bio zaključen još 2002. godine, ali on to nije uradio. Nakon raskida ugovora sa privatizacionim kupcem, postojala je realna opasnost da dođe do potpunog zatvaranja nekih delova fabrike, po nalogu Ministarstva zdravlja, zbog loših uslova proizvodnje (penicilini). Nova uprava fabrike je učinila ogromne napore da akumulira sredstava za investiciju, ali to nije bilo dovoljno. Deo novca za rekonstrukciju je morao da se obezbedi iz kredita. Aplicirano je kod Fonda za razvoj, Razvojne banke Vojvodine i dva puta kod SIEPA-e, ali bez uspeha. Dobijen je samo manji deo sredstava od Razvojne banke Vojvodine, koji je bio nedovoljan da se realizuje investicija. „Jugoremedija“ je morala da se zaduži kod Hypo Alpe Adria banke po komercijalnim uslovima za dobijanje kredita, što je bilo neprimereno za razvojnu investiciju, kao što je usklađivanje sa standardima GMP. Zbog nemogućnosti plaćanja ovog kredita „Jugoremedija“ je po predlogu Hypo Alpe Adria banke otišla u stečaj.
Da bi realizovala rekonstrukciju i usklađivanje sa GMP, „Jugoremedija“ je morala na godinu i više dana da stane sa proizvodnjom. Nije mogla da proizvodi lekove u objektima u kojima su se vršili građevinski radovi. Kada je „Jugoremedija“ konačno završila investiciju, Ministarstvo zdravlja je smanjilo cene njenih najprofitabilnijih proizvoda ispod proizvođačkih i uslovilo je da će ove lekove staviti na uvoz ukoliko „Jugoremedija“ ne nastavi da ih proizvodi. To je doprinelo velikim finansijskim problema. U isto vreme, Mistarstvo unutrašnjih poslova je vršilo presiju svakodnevnim kontrolama poslovanja, što je sve dovelo do toga da Fabrika gubi ugled i poziciju na tržištu.
Od otvaranja stečaja, 27. decembra 2012. godine, sve proizvodne kapacitete „Jugoremedije“ A.D. – u stečaju koristi zakupac, novosadska firma „Union Medik“, koja je uspela da od Ministarstva zdravlja Republike Srbije dobije gotovo sve licence za proizvodnju „Jugoremedijinih“ lekova, odnosno da ih prebaci na sebe. Njen osnivači direktor, Milan Selaković, nikada ranije se nije bavio proizvodnjom lekova. On sada koristi rekonstruisani pogon za proizvodnju lekova i plasira lekove „Jugoremedije“ – Aminofilin, Amlodipin, Lupioni, Sinkum, Niripan, Baralgetas tablete i druge, koji se spremaju za izvoz. U novoj fazi proizvodnje, u rekonstuisanom pogonu po standardima GMP za masti i supozitorije priprema se proizvodnja Aciklovil, Esperson, Delmezon, Obitin masti i proizvodnja Festala. Ovo je samo deo lekova koji se mogu prodati, jer su deficitarni, a njihova vrednost je oko 15 miliona evra. Za svega tri meseca proizvodnje i plasmana ovih lekova zarada zakupca može biti 30% od vrednosti, što je 4,5 miliona evra.
Uspeh „Union Medika“ je pokazao da, kada ima političke volje, „Jugoremedija“ može da posluje sa uspehom, odnosno da nesposobnost plaćanja nije bila posledica lošeg stanja u „Jugoremediji“, većpritisaka države koje smo prethodno naveli.
Stečajni upravnik „Jugoremedije“ je potpisao ugovor o zakupu i overio ga u sudu, pre nego što je obavestio Odbor poverilaca. Bivši direktor „Jugoremedije“ i potencijalni investitor, Dušan David Mladen (za koga je garancije dala Hipo banka) je svoju firmu „Blurouz fond” prodao zakupcu „Union Medik“, čime je zakupac, zajedno sa Hipo bankom, postao i podnosilac Plana reorganizacije. Hipo banka je prodala deo svog potraživanja, ugovorom o cesiji, društvu sa ograničenom odgovornošću Heta Real Estate iz Beograda, koja je sada takođe podnosilac Plana reorganizacije.
O podnetom Planu reorganizacije sud još nije odlučivao.
Sličan scenario urađen je u fabrici „Luxol“ iz Zrenjanina, gde je fabrika gurnuta u bankrot, a vlasništvo „Jugoremedije“ je bilo 70%. Za samo 7 hiljada evra novosadska firma „Delta Farm“ d.o.o. većtreću godinu crpi ceo potencijal fabrike u svoju korist. „Delta Farm“ je firma koja je povezana sa „Union Medikom“. Poverioci strahuju da je mogućisti scenario i za „Jugoremediju“, da se kroz dugogodišnji zakup ceo potencijal fabrike koristi samo za zakupca. Smatramo da ovakvim rešenjem niko od poverilaca neće biti u mogućnosti da se naplati, uključujući i Hypo Alpe Adria banku i Heta Real Estate kao poverioce.
Zbog svega navedenog, poverioci iz reda bivših radnika i partnera Jugoremedije tražili su da Sud, na osnovu člana 7. stav 1. Zakona o stečaju, a u vezi sa razlozima navedenim u čl. 372., 375., 426. tač. 8) 9) 10) i čl. 428. tač. 5) 6) Zakona o parničnom postupku, dozvoli ponavljanje postupka, ukine rešenje o klauzuli pravnosnažnosti i rešenje Posl. br. St. 300/2012 od 27. 12. 2012.g. kojim je otvoren postupak stečaja nad dužnikom „Jugoremedija“ A.D. Zrenjanin i da u ponovljenom postupku donese rešenje kojim će obustavi postupak za otvaranje postupka stečaja nad JUGOREMEDIJA FABRIKA LEKOVA AKCIONARSKO DRUŠTVO, ZRENJANIN, ulica Pančevačka bb, matični broj 08000034, PIB 100653193.
Predlaženo je i da sud ovaj predlog dostavi Hypo Alpe Adria banci, kao predlagaču pokretanja stečaja u Jugoremediji, i društvu sa ograničenom odgovornošću „Heta Real Estate“, kako bi se izjasnili da li zbog novih dokaza žele da povuku predlog za pokretanje stečaja. Ukoliko je jedini interes Hypo Banke u „Jugoremediji“ da naplati svoje potraživanje, iz novih dokaza je jasno da će Hypo banka, odnosno „Heta Real Estate“, svoj interes najbolje zaštititi ukoliko povuče predlog za pokretanje stečaja i omogući da fabrika ponovo pokrene proizvodnju i realizuje kapacitete u skladu sa procenom Gradskog zavoda za veštačenje. U protivnom, ako se nastavi ovakvo stanje i ukoliko se ponovi scenario iz „Luxola“, niko od poverilaca neće naplatiti svoja potraživanja, a najviše će biti oštećeni radnici i sama država.
U nameri da obustavimo postupak sečaja, i da nastavimo sa proizvodjnom i sa normalnim funkcionisanjem fabrike, što je i u javnom, a ne samo u našem pojedinačnom interesu, kao poverioci smo se obratili i privrednom drutvu „Heta Real Estate“, koje je otkupilo celo potraživanje od Hypo banke, sa zahtevom da zajedničkim nastupom pred sudom obustave stečaj „Jugoremedije“, i to u cilju namirenja svih potraživanja u celosti. U nadi da će navedeno društvo prepoznati svoj ekonomski interes, a i javni interes koji postoji u ovom slučaju, poverioci još uvek čekaju izjašnjenje kako njima lično tako i izjašnjenje samom sudu, a po formalnom predlogu koji je podnet.
U istoj nameri, podnosioci zahteva su se obratili i Vladi Republike Srbije, i premijeru Aleksandru Vučiću lično, a kao kreatorima ekonomslih prilika i privrednog ambijelnta, a premijeru i kao deklarisanom vodećem borcu protiv svih vrsta zloupotreba i kriminala u Srbiji, sa zahtevom da svojim ličnim zalaganjem, kao u nekim drugim slučajevima, motiviše učesnike u ovom postupku da rade u javnom interesu, te da se ovaj postupak završi vraćanjem „Jugoremedije“ na mesto privrednog giganta na Balkanu koje joj i pripada. Takođe, podnosioci zahteva su izrazili volju da lično upoznaju premijera sa novonastalim okolnostima, sa pravom vrednošću „Jugoremedije“ koju su utvrdili državni organi, sa načinom namirenja svih poverilaca i zaštite državnih interesa, kao i boljitka koji bi donela zdrava „Jugoremedija“, kako pojedinačno poveriocima i radnicima tako i samom društvu i državi, te se očekuje reakcija Vlade i premijera lično po podnetom zahtevu.
Ovo obraćanje je usmereno i na vraćanje u javnost problema „Jugoremedije“, koji je od opšteg društvenog interesa, te motivisanje najšire javnosti, od pojedinca do stručnih i političkih struktura, za davanje doprinosa rešenju ovog problema na opšte dobro.
U Zrenjaninu, 11. septembra 2014. godine
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
