„Da li je moguće da će i ovo biti uništeno“: Danas u Apotekama Beograd, gde lek košta 1.000 dinara, a kod privatnika je 6.000

Farmaceuti Apoteka Beograd, koji su građane snabdevali kvalitetnim i povoljnim medikamentima, mesecima unazad ne primaju plate, tačnije, dobijaju samo polovinu svoje zarade, dok hemikalije i ambalažu za proizvodnju lekova ne dobijaju uopšte.

Zbog toga su pre nekoliko dana radnici Apoteka Beograd održali protest ispred Ministarstva zdravlja, nakon čega ih je na sastanak primio ministar zdravlja Zlatibor Lončar. On je obećao da će na narednoj sednici Vlade, u četvrtak, izneti predlog da radnici Apoteka Beograd dobiju neophodne hemikalije i ambalažu kako bi ponovo mogli da pokrenu rad i snabdeju građane svojim medicinskim preparatima.

U iščekivanju odluke Vlade, Danas je obišao nekoliko filijala Apoteka Beograd kako bi čuo iskustva radnika. U prvoj apoteci u koju smo ušli nije bilo mušterija. Dočekala nas je prijatna starija farmaceutkinja i, posle predstavljanja, zamolili smo je za komentar, ali je ona kroz osmeh odgovorila: „Ne bih.“ Zahvalili smo se i otišli u sledeću.

U drugoj filijali Apoteka Beograd dočekala nas je mlađa farmaceutkinja. I u ovoj, doduše znatno većoj prostoriji od prethodne, nije bilo mušterija, redova ni gužve, kako to zna da bude po apotekama, posebno onim koje izdaju lekove na recept. Uočljivi su bili poluprazni rafovi, što je zbog veličine prostora ove filijale dolazilo do izražaja. Predstavili smo se apotekarki, ali je ona, uz izvinjenje, bojažljivo odbila da govori za Danas.

Kako biva – treća sreća. U narednoj apoteci koju smo obišli, prijatna farmaceutkinja pristala je da sa nama podeli svoje iskustvo. I u ovoj omanjoj filijali, u blizini jedne od gradskih pijaca, rafovi su poprilično ispražnjeni, sa velikim razmacima između proizvoda. Zelenkaste kutije čajeva privukle su pažnju krajičku oka. Pitali smo ženu ima li mušterija, a ona je odgovorila: „Pacijenata ima, lekova nema“.

– Pacijenata ima, to su naši pacijenti, oni stalno dolaze, traže, a mi lekove četiri meseca nemamo. Nikakav ulaz. Ovo što je ostalo – to je. I bune se ljudi i protestuju, ali šta da im kažem? Ne znamo ni mi šta će da se desi. Pitaju nas hoće li biti nečega što smo mi ovde pravili, što je stvarno tužno… Imali smo proizvode koje smo sami pravili, vrlo kvalitetno. Sad nemamo supstance da ih priozvodimo – pojašnjava apotekarka i dodaje: „Pacijenti su revoltirani, nisam ranije videla da ljudi tako reaguju. „Da li je moguće da će i ovo biti uništeno“, kažu“.

Ako građani ne podrže apoteke, biće im teško da priušte lekove

Predsednica sindikata „Opstanak“ u Apotekama Beograd Jelena Šikuljak, kaže za Danas da su Apoteka Beograd nekada i sada kao dve različite ustanove. Nekada su radili u odličnim uslovima i u interesu građana. Do skoro nikada nisu bili u situaciji da nemaju osnovne stvari, kao što su plate ili zdravstvene knjižice. Sada je neizvesno, od danas do sutra, „šta ćemo i kako ćemo“, kaže ona.

– Uđete u prazne apoteke, radite, imate 10 odsto onoga što pacijenti traže, a 90 odsto nemate. To se nikada ranije nije desilo. Izneli smo brojne krize, embargo… Rafovi su uvek bili puni, i u doba kovida, kada su potrebe bile izuzetno velike, mi smo uvek sve imali. A sada, u nekom mirnodopskom dobu, kada se podrazumeva da možete sve da imate, vi nemate ništa. Tužan podatak je da je ovo, ja mislim, već treći talas respiratornih infekcija, a mi nemamo antibiotike ni za decu ni za odrasle – kaže Šikuljak.

U domaće apoteke, podseća ona, ljudi dolaze jer one funkcionišu kao primarna zdravstvena zaštita, a lekove i antibiotike izdaju na recept.

– Ljudi dolaze po lekove za hronične bolesti, a za dijabetičare skoro ništa nemamo. Neke antihipertenzive imamo, one koji se ređe izdaju na recept, a ovi najčešći su odavno nestali. Nema ni lekova za zaštitu želuca, a to su sve osnovne stvari koje su svakom drugom pacijentu potrebne. Mi ih nemamo. Jako je teško raditi, ali opet želite da pomognete, pa ljudima kažete šta da koriste uz svoju terapiju. Nismo sigurni da će u drugoj apoteci dobiti pravi savet, ali nam je tako nekako psihički lakše – priča Šikuljak.

U takvu situaciju preduzeće Apoteka Beograd dovedeno je neodgovornim upravljanjem, odnosno neodgovornim rukovanjem novcem, kaže ona. Njihov nagli pad počeo je 2024. godine.

Za tu situaciju, ističe Šikuljak, nisu krivi radnici, jer svako od njih maksimalno odgovorno radi svoj posao. Čak i u ovim okolnostima, kada primaju 50 odsto plate, apotekari dolaze na posao i rade kao što su radili i pre deset godina. Međutim, dodaje da su usled velike tuge psihički pali.

– Nedavno smo čekali praznike. Zamislite samo kako se oseća majka kada ne može svom detetu da kupi poklon za Novu godinu ili Božić. To je jako teško – ukazuje sagovornica.

Za lekove koje pravi Apoteka Beograd kaže da se ne proizvode nigde drugde, bar ne u tako visokom kvalitetu. Imaju sertifikovane laboratorije, mentore za obuku budućih naraštaja, kao i vrhunske standarde za proizvodnju lekova, od kojih neki idu i na recept, u kvalitetu kao da su fabrički proizvedeni. Ali, da bi taj rad nastavili, potrebne su im hemikalije. Prema njenim rečima, da je Grad davao novac za lekove i medicinska sredstva, oni ne bi došli u ovu situaciju.

– Trudimo se na sve moguće načine da ne dođe do koncesije, jer tada imate privatne lance koji diktiraju šta će biti na tržištu, šta će ići na recept, da li će nekih lekova biti ili ne, i koje će cene važiti. To ne sme da se dozvoli, jer država mora da čuva svoje apoteke kako bi vršila kontrolu tržišta – pojašnjava Šikuljak.

Ona se nada da će građani shvatiti šta gube, jer je Apotekama Beograd potrebna podrška građana, kao i podrška zdravstvene struke.

Šikuljak kao primer onoga što nije moralo da se desi navodi nedavnu nestašicu fiziološkog rastvora. Fiziološki rastvor ne bi bio problem jer oni znaju da ga prave, ali nemaju hemikalije i ambalažu. Još jedan faktor koji ističe jesu cene, jer se lek koji se u Apoteci Beograd proizvodio i nabavljao za nešto manje od 1.000 dinara u privatnim apotekama proizvodi i prodaje i za čak 6.000 dinara. Zato Šikuljak upozorava da, ako se na vreme ne stane uz apoteke, biće teško svima nama, ako uopšte budemo mogli da priuštimo lekove.