Umetnost je mrtva, živela Dada! Pre 100 godina, u februaru 1916, proklamovao je Hugo Bal manifestom jedan novi umetnički pokret i pozivao na prvo Dada veče u Cirihu. Usred ratnog vihora, u neutralnom Cirihu, jedna manja grupa umetnika, među njima i emigranata – slikara, književnika i ljudi pri teatru – u kabareu Volter (Cabaret Voltaire) upriličavala je nešto dotad nečuveno: Hugo Bal se prerušavao u kostim koji je podsećao na obelisk i rečitativom i pevanjem proiznosio besmislene stihove, Rihard Hilzenbek pevao je imaginarne pesme crnaca, a Tristan Cara dirigovao je kakofonijom simultanog urlanja i vrištanja. Pokret Dada rođen je tada i iz Ciriha je poput epidemije ubrzo zarazio čitav svet.
Dadaizam se formirao za vreme Prvog svetskog rata kao krik potrebe i želje za novim društvom u kome bi se odgovaralo za užase rata i snosila odgovornost za mnogo buke ni oko čega u kulturi koju je Veliki rat omogućio. Tako je dadaizam postao internacionalni avangardni pokret.
Karakter Dade bio je raznolik, menjajući se shodno mestu u kome je praktikovan, budući da su dadaisti odlučili da ne prave nikakav novi program. Otuda je Dada, nakon Dišamovog Ready-mades, montaža Grosa i Hertfilda i skandala sa Bretonom u Parizu, vrlo brzo zastareo. Dadaizam se kao eksplozija slobodno širio u svim oblastima umetnosti i mišljenja. Dadaističke ideje širile su se kao požar po čitavom svetu dovodeći do revolucije u modernoj umetnosti. Ipak, dadaizam svojim efemernim umetničkim izrazom in summa nije bio stvoren da nadživi dvadesete godine.
U upravo objavljenom Dada almanahu (Andreas Trojan, H. M. Compagnon: Dada-Almanach. Vom Aberwitz ästhetischer Contradiction Textbilder, Lautgedichte, Manifeste, Manesse Verlag 2016), može se pratiti nastanak pokreta kroz reprezentativni izbor tipografskih originalnih dokumenata kojima se evocira početak Dada pokreta u kome i arhi-dadaisti dolaze do reči. Otuda je ovaj almanah prvorazredni izvor tekstova i manifesta ovog radikalnog revolta i unekoliko praznik za sve koje je ovaj pokret fascinirao. U njemu su iznete detaljne biografije svih njegovih protagonista.
Suština onovremenog književnog prijema (recepcije) može se svesti na jednu gotovo unisonu dijagnozu: Dada univerzum bio je subverzivan. Sve učestalije promene u kompleksnom svetu bile su teme osetljivih, slobodno bismo mogli reći, prenaglašenih reakcija dadaista, koje, ma koliko to izgledalo paradoksalno, u mnogome podsećaju na naše savremene estetske idiosinkrazije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
