Zbog velikog interesovanja posetilaca, 4. maja, na trideset i prvu godišnjicu smrti Josipa Broza Tita, Kuća cveća biće otvorena od 10 do 18 časova, a ulaz će biti besplatan za sve posetioce – saopšteno je juče iz Muzeja istorije Jugoslavije.
Očekuje se da će na godišnjicu smrti bivšeg predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije poštu odati i delegacije i njegovi poštovaoci iz bivših jugoslovenskih republika. Članovi porodice Broz venac će položiti u 11 časova, dok će Titova udovica Jovanka, najverovatnije, kao i nekoliko prethodnih godina, samo poslati venac.
Do kraja godine biće otvorena i nova stalna postavka u Kući cveća o životu i radu Josipa Broza. Uz to, kako su nedavno pisali mediji, ostavinska rasprava o zaostavštini bivšeg predsednika Jugoslavije, koju je 1983. pokrenuo njegov stariji sin Žarko, uskoro bi trebalo da bude nastavljena pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. Očekuje se da sud odredi početak postupka, koji bi trebalo da razjasni razne misterije vezane za Titovu imovinu.
Titov unuk Josip Joška Broz, predsednik Komunističke partije, kaže za Danas da o je o toj ostavinskoj raspravi prvi put čuo od novinara.
– Ja o tome ništa ne znam. U novinama je pisalo da Tito ima pet naslednika, a ima nas u stvari šest, drugo, napisali su da je sud kontaktirao članove porodice, ali to nije tačno. Nisu kontaktirali ni mene, ni članove moje porodice, a ni porodicu Miše Broza koji živi u Zagrebu. Hrvatska televizija je otišla kod Tome File i tražila ime te advokatice koja navodno vodi taj slučaj, ispostavilo se da ta advokatica ne postoji ni u jednom spisku. Znači, u pitanju je opet neka farsa, kakva je bila i prošle godine oko neke austrijske vile, novca u švajcarskoj banci i slično. Svake godine uoči godišnjice krenu takve priče – kaže Broz.
On ističe da od dede ne očekuje nikakvo nasledstvo, jer zna da je njegov stav bio da „sve pokloni državi“.
– Sad izgleda ova vlast želi da pokaže kako nam je on nešto ostavio, pošto su se oni napunili za par godina vladavine. Drugo su pitanje privatne stvari koje je Jovanka imala. U startu, posle dedine smrti, napravljena su tri spiska gde su bili zavedeni veš, odela, lula, hemijske olovke, upaljač, fotoaparat, neki oštećeni prsten i to su bile stvari koje je trebalo da se podele. Pošto je Jovanka tražila i svoj deo ličnih stvari, pa ostavinska rasprava nije uspela, sud je doneo odluku da se upućuje na građansku parnicu. Posle toga 1983. godine Predsedništvo SFRJ donosi odluku da niko ništa iz porodice ne može da nasledi – kaže Joška Broz.
Josip Broz Tito je umro 4. maja 1980. u 15.05 u Kliničkom centru u Ljubljani, a njegovoj sahrani osmog maja prisustvovalo je ukupno 209 delegacija iz 127 zemalja. Na čelu državnih delegacija bilo je 38 šefova država, pa su se tu našli, između ostalih, i Leonid Brežnjev, Indira Gandi, Margaret Tačer, Sandro Pertini, Kenet Kaunda, Sadam Husein, Hans Ditrih Genšer, Todor Živkov, Nikolae Čaušesku, majka Džimija Kartera i mnogi drugi.
Savremenici o predsedniku SFRJ
FRANKLIN RUZVELT: Titova odluka da se bori protiv nacista prekretnica je u istoriji drugog svetskog rata.
ŠARL DE GOL: Tito je borac koji je uprkos najtežim okolnostima izneo pobedu. Tito je legendarni junak.
MARTIN LUTER KING: Tito je danas, nema sumnje, državnik sveta koji svojim snagama, umom i srcem, bez rezerve i sasvim iskreno, brani prava svih naroda da sami biraju svoj „sopstveni put“ – oblik državnog upravljanja, društveno uređenje i nezavisnost u spoljnoj politici. I upravo zbog toga, možemo bez straha na prigovor o našoj pristrasnosti, tvrditi da je on podjednako borac za nezavisnost svih zemalja svijeta, a ne samo Jugoslavije. Setite se Titove borbe 1941, 1948, 1950, 1960… Branio je pravo na slobodu drugih dovodeći sebe i Jugoslaviju, ponekad, u težak položaj.
NIL ARMSTRONG: Dižem ovu čašu za zdravlje čoveka koji je razaranje i rat pretvorio u stvaranje i mir, u zdravlje predsednika Tita.
RIČARD BARTON: Veliki sam obožavalac maršala Tita još od 1945. godine, kada je Tito za nas postao nešto stvarnije od mita. Jer, u početku nismo znali je li to stvarna ličnost, kakva organizacija ili pseudonim. Znali smo da u Jugoslaviji postoji nešto misteriozno što se zove Tito i što je među Nemcima stvaralo pakao. Mislio sam da tako veliki državnik mora biti čovek žestoke prirode, a Tito je miran, skladan, dobro raspoložen i veoma duhovit.
MOAMER GADAFI: Tito je ne samo iskren prijatelj libijskog naroda i brat Arapa, već i pravi vođa svih malih naroda kroz bespuće dvadesetog vijeka, prepunog strahova, gladi, nasilja moćnih i nerazumijevanja. Tito je štit koji brani nejake od imperijalista.
VILI BRANT: Za jugoslovenski narod je dar sudbine što je u godinama najvećih opasnosti imao takvog vođu. Ja predsednika Tita vidim kao jednu od najmarkantnijih ličnosti našeg vremena. Ja cenim Titovu smelost i njegovu državničku mudrost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
