Deda Avramov ručak i dejtonski kupus

Dosta je novinarskih staza Mika od tada prošao dok nije spojio tedve stvari, ljubav prema pisanju i kuvanju. Pri tome on odavno nije samo teoretičar, nego voli da ono o čemu piše bude provereno. Da li u nekom restoranu, u svom stanu ili kod rodbine i prijatelja – tek mora se preći sa reči na delo.

– U pitanju je bila opklada i to 1994. godine, kada je krenuo „deda Avramov program“ ekonomskog oporavka zemlje i kada je posle inflatornog beznađa Dragoslav Avramović proklamovao da će jedan dinar vredeti – jednu nemačku marku! Tada je marka još uvek bila važeća „valuta ulice“ o kojoj su svi šaptali kroz poznatu bulevarsku šifru: devize-devize. Naime, ja sam tvrdio da se za deset nemačkih maraka može napraviti dobar ručak za četiri osobe. Radio sam tada u „Bazaru“ i napisao taj recept, koji nije bio u standardnoj formi, sa uputstvima koliko grama pojedine namirnice ide. Milica Šibalić je zaključila da se s tim nastavi, jer je zanimalo čitaoce. Sledili su ciklusi u kojima su se kulinarski obrađivali povrće, meso, riba, poslastice…Izašlo je nekih dvadesetak priloga i onda je to stalo – objašnjava Dajmak.

Još je to bilo vreme kada je u „Bazaru“ redovno izlazio dnevnik Mire Marković. Mika je tada poturio neke baš zabiberene i neke preslatke recepte. Dajmak ih ovako opisuje:

– Bilo je vreme čuvenih i dramatičnih pregovora u Dejtonu, a ja sam smislio recept koji se zvao „dejtonski kupus“. Za njega je važno da se u loncu nađu meso ovce, goveda i svinje… Poruku su prepoznali upućeni pa su, spremajući jelo po toj recepturi imali i svojevrsan kulinarsko-društveni kontekst. A bila je tu i „bomba torta“ za koju sam čuo od prijateljice svoje majke, ali je u mojoj interpretaciji dobila neke malo drugačije detalje, pa je tako umesto šlaga odozgo na torti bila crna čokolada, a sa strane jedan lep cvet…- priseća se starih recepata Mihajlo Dajmak, kulino-novinar.

Vreme kada je pripremio prvi prilog „Mali kuvar“ za Danas, i to pre dve godine (30. novembra 2007.) za njega je period redovnog bavljenja kulinarstvom. Dok u Engleskoj to radi „televizijski i kraljičin savetnik“ Džejmi Oliver, a u Hrvatskoj je u prvom planu „književni kritičar i kulinarski ekspert“ Veljko Barbieri i Srbija je dobila svog hroničara opširne kulinarske tradicije, rame uz rame sa Vojislavom Vokijem Kostićem ili tragom Slobodana Markovića

Ono što Miki redovno izaziva širok osmeh jeste upravo pominjanje SlobodanaMarkovića, koga posebno ceni i ovako opisuje:

– Kako je radio Sloba Marković ili Libero Markoni je nešto fenomenalno. Ne mislim tu samo na njegove tekstove u novinama, nego posebno na knjigu „Sto ludih ručkova Libera Markonija“. To je ono pravo, ali se na žalost knjiga ne nalazi pred čitaocima, zbog spora i pravnih zavrzlama vezanih za nju. Pregovaram oko toga i nadam se da će sesrećno završiti, ali još uvek ništa ne mogu da garantujem.

Proslava stotog Danasovog kuvara je bila u restoranu „Oskar“, uz odlično posluženje, vina slovenačkih Goriških Brda i tortu iz poslastičarnice „Prezent“. Mirko Macura iz „Oskara“ proverio je štivo iz poslednjeg dodatka u kuhinji, a na radost gostiju.