Pčelari Srbije izvezli su lane 3.371 tonu meda, što je više od trećine njihove prošlogodišnje proizvodnje te životne namirnice od oko 9.000 tona, i ostvarili deviznu zaradu od blizu 15 miliona dolara.
U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da je zbog izuzetnog kvaliteta interesovanje kupaca na inostranim tržištima za domaćim medom u stalnom porastu. U prilog ovome navode da je 2009. Srbija izvezla 916 tona meda, a prošle godine gotovo četiri puta više. U 2013. na inostranim tržištima prodato je za oko 14 odsto više meda nego u prethodnoj 2012. godini.
Najveće količine domaćeg meda izvoze se u Nemačku, Italiju, Norvešku i Francusku. Pored ovih zemalja, srpski med je sve prisutniji i u SAD, Rusiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Iraku i drugde u svetu. U SPOS-u, međutim, ističu da srpski med, uprkos nespornom kvalitetu, još uvek ne ostvaruje odgovarajuću cenu na inostranim tržištima, zbog ambalaže u kojoj se izvozi u svet. Srpski pčelari, naime, med namenjen inostranstvu pakuju u burad, a ne u odgovarajuće tegle, čime bi postizali bolju cenu. Zbog toga su, uz finansijsku podršku nadležnih fondova EU, pokrenuli projekat „Reka meda“, u okviru kojeg će biti izrađena unikatna tegla za pakovanje meda namenjenog inostranim, ali i domaćem tržištu.
Prema podacima Saveza pčelarskih organizacija Srbije, koji okuplja 8.540 članova, sa oko 600.000 pčelinjih zajednica, u našoj zemlji najviše se proizvode bagremov i suncokretov med, zatim lipov, mešani, cvetni i med od uljane repice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
