Foto FoNet Zoran MrđaDijana Hrka, majka Stefana Hrke, jedne od žrtava pada nadstrešnice, počela je u nedelju štrajk glađu ispred Skupštine u Beogradu. Majka, koja je godinu dana na ulici, tražeći pravdu za svoje upokojeno dete. Odluku o ovom teškom koraku saopštila je na dan pomena i tačno godinu dana od nesreće, pred Železničkom stanicom koja joj je uništila život.
– Mora za nadstrešnicu da se svi procesuiraju, saslušaju, da tužilaštvo, policija rade svoj posao, a ne da me bije, tri dana ugnjetava, da me danas juri po autoputu, ja nisam to zaslužila, nisam terorista, kriminalac, ja sam stabilna i došla sam da štrajkujem glađu, jer želim da rade svoj posao, da znam ko mi je ubio dete i još 15 ljudi, da se oslobode svi studenti koji su uhapšeni i da kukavica raspiše izbore ako sme – saopštila je Hrka svoje zahteve i stupila u štrajk.
Veliki je pritisak bio na porodice poginulih u tragediji posle 1. novembra. Funkcioneri Srpske napredne stranke, od lokalnih do predsednika, obilazili su porodice unesrećenih, uveravajući ih da će odgovorni veoma brzo biti pred licem pravde. Sve su to naravno pratile kamere tabloidnih medija. U tom momentu, pre devet meseci, pojavila se Dijana Hrka i u intervjuu za N1 rekla ono što vlast nikako nije želela da čuje.
– Niko mi neće vratiti sina, ali ja ne želim da nijedna majka više u Srbiji ovako sahrani svoje dete. Ovo je država kriva, ona je direktno umešana. Nije ovo neka saobraćajna nesreća – rekla je Hrka u svom prvom obraćanju javnosti. Nakon toga, ostala je jedan od retkih članova porodica poginulih koji su govorili o tragediji koja ih je snašla.
Ali od tog momenta, ona je za vlast postala nepoželjna osoba, do te mere da ju je bivša ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović, koja je inače potpisivala ugovore sa kineskim partnerima na gradnji pruge na kojoj se desila tragedija, prozvala na društvenim mrežama za „političkog aktivistu i ništa više“.
U martu ove godine prijavila je da je dobila uznemirujuću fotografiju svog mlađeg sina, Nemanje, sa iskopanim očima, što je shvatila kao pretnju.
Više puta su je „Vučićevi lojalisti“ vređali i provocirali, ali Hrka je sve te napade i podbadanja vlasti prihvatala dostojanstveno, dajući do znanja da od svoje namere neće odustati.
– Nije nadstrešnica sama pala – oni su krali novac i ubili mi dete, a sada hoće da prave spomenik žrtvama. Hoću da vidim ljude u zatvoru i hoću da znam ko je ubio moje dete. Taj isti Vučić treba da odgovara – poručivala je ona.
Njenog advokata Ivana Ninića tužila je firma „Starting“ koja je bila jedna od angažovanih na rekonstrukciji stanice.
– Ja sam ta koja iznosi o prljavim poslovima Startinga i ljudima koji sa njima sarađuju. Ako treba neko da odgovara neka zovu mene, a ne mog advokata – poručila je tada Hrka.
Na gotovo svakom protestu bila je uz studente i građane. Kada je trebalo da se obrati ili je zamoljena da tu učini, uvek je bila spremna, iako je svima bilo jasno koliko joj je to i dalje teško. Svaki taj govor počela je i završila u suzama.
U jednom momentu zbog bezbednosti sebe i svoje porodice, jer je dobijala učestale pretnje, morala je da napusti Srbiju. Ali se vratila i nastavila da bude jedan od najglasnijih aktivista koji traže pravdu i odgovornost.
Rođena je 1978. godine i živi u Beogradu gde je radila ugostiteljstvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
