Test opšte informisanosti na prijemnom ispitu na osnovnim akademskim studijama filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu postao je „opšte dobro“ nakon što je objavljen na internetu zbog pitanja koje se odnosilo na estradnu „divu“ Jelenu Karleušu. Ipak, ono je samo jedno u nizu nesvakidašnjih pitanja u okviru testova opšte informisanosti na različitim grupama na ovom fakultetu.
„Najpopularnije“ pitanje na testu opšte informisanosti za buduće filozofe na niškom Filozofskom fakultetu glasi. „Novi hit Jelene Karleuše u naslovu pominje koje biblijske gradove?“ Na pitanje su data tri moguća odgovora: Nazaret i Vitlejem, pa Jerusalim i Jerihon, te Sodoma i Gomora. Takođe, budući filozofi su morali da odgovore i na pitanja: gde je održana ovogodišnja Evrovizija, da li je replika „Nikad nije lupus“ iz serije „Doktor Haus“ ili „Uvod u anatomiju“, koje je veroispovesti glumac Tom Henks…
– Pitanje o Karleuši je samo vrh ledenog brega. Testovi opšte informisanosti na prijemnim ispitima su već godinama sporni i često predstavljaju puki zbir gluposti profesora i asistenata koji ih sastavljaju. Čekamo prvu mogućnost da takve testove izbacimo, a to će biti već 2013, kada ćemo reakreditovati studijske programe na našem fakultetu. Do tada, protiv profesora koji su sastavljali ovakav test biće pokrenuti disciplinski postupci i oni će morati ozbiljno da odgovaraju – kaže za Danas Goran Maksimović, dekan Filozofskog fakulteta u Nišu.
Maksimović kaže da je na čelu tročlane komisije koja je sastavljala test opšte informisanosti za buduće studente filozofije bila profesorka Slađana Ristić Georgijev. Dodaje da testovi opšte informisanosti postoje samo na humanističkim naukama, ali ne i na filološkim odsecima. Tako, budući studenti filozofije, sociologije, psihologije ili istorije polažu test opšte informisanosti i test znanja vezan za oblast koju su izabrali, dok oni koji su izabrali jezičke studije polažu jedino testove znanja. Zakonodavstvo ne uređuje precizno pitanja u vezi sa testovima, već to čine fakulteti svojim aktima.
Sociolog kulture Đokica Jovanović slaže se da na prijemnim ispitima na fakultetima nisu potrebni testovi opšte informisanosti, jer su oni po pravilu voluntaristički, a sastavljaju se bez iole jasnih kriterijuma. U nauci je osnovna stvar da se odredi sadržaj nekog pojma, a sadržaj pojma „opšta informisanost“ niti je utvrđen niti opšteprihvaćen.
– Pitanje vezano za Karleušu, pak, pokazuje da naša nauka nedopustivo klizi ka estradizaciji.
Ovde je sve, od politike do kulture, u velikoj meri estradizovano. Estradizacija nauke je posledica komercijalizacije obrazovanja. Znanje je izneto na pijacu kao piškote. A gde postoji estradizacija i komercijalizacija, gubi se suština univerziteta, a to je da profesori i studenti zajedno tragaju za istinom – kaže Jovanović, inače profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu.
Šta je grigri?
Budući psiholozi na niškom Filozofskom fakultetu su na testu opšte informisanosti odgovarali na pitanja: čiji je glavni grad Ndžamena, gde se nalazi grad Baija, gde se dogodio Bokserski ustanak, ko je naslikao sliku „Čas baleta“ i šta znače reči kiborg, semiotika i retencija. Oni su mogli da dobiju ili izgube bodove i na pitanjima: u kojoj zemlji je Čars Gudjir razvio vulkanizaciju kao hemijsko-tehnički proces, koji među hemijskim elementima litijum, vanadijum, barijum, rutenijum, cirkonojum i argon nije metal. Takođe, trebalo je da znaju i šta je grigri: vrsta rakuna, vrsta hrčka narandžasto-bele dlake, kinesko jelo, vrsta insekata ili vrsta rude aluminijuma. Slična su pitanja i na testovima opšteg znanja na odsecima sociologije i istorije. Testovi opšte informisanosti „vukli“ su između 20 i 30 poena, te ozbiljno uticali na mesto na listi za „prolaz“ na studije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
