Za tri meseca, koliko sam na funkciji poverenice za zaštitu ravnopravnosti, stigla je 21 pritužba građana, od kojih se najveći broj odnosi na diskriminaciju prilikom zapošljavanja po osnovu nacionalne i političke pripadnosti, kaže za Danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić.
Ona je istakla da je povereništvo u Jabuci kod Pančeva započelo prvu grupnu medijaciju u Srbiji kako bi se konstruktivnim dijalogom između romske i neromske zajednice situacija u ovom mestu „vratila“ na vreme pre ubistva sedamnaestogodišnjeg dečaka Dejana S.
– Romskoj i neromskoj zajednici u Jabuci preporučila sam medijaciju, koja je prva „medijacija u zajednici“ u Srbiji. Ohrabrujuće je što postoji dobra volja obe „strane“ da se konstruktivnim dijalogom prevaziđe nepoverenje, nađe rešenje i situacija „vrati“ u stanje pre ubistva, tako da situacija u Jabuci ide u dobrom pravcu. Dva naša medijatora za sada održavaju odvojene sastanke sa romskom i neromskom zajednicom. Tek nam predstoji poseban rad sa decom, kako bi sva ona na jesen krenula u školu. Sa decom će raditi vršnjački medijatori – ističe Petrušićeva, povodom eskaliranja nepoverenja i nasilja u Jabuci nakon što je dečak romske nacionalnosti B. J. (17) ubio svog vršnjaka srpske nacionalnosti Dejana S. posle naizgled bezazlene svađe na društvenoj mreži „Fejsbuk“.
Naša sagovornica još kaže da se od 21 pritužbe koje su stigle na njenu adresu jedna trećina ne odnosi na diskriminaciju, što znači da građani još uvek nisu dobro informisani o nadležnosti povereništva za zaštitu ravnopravnosti. Sve ostale pritužbe, koje se odnose na diskriminaciju, ušle su u proceduru, tako da se „još ne zna da li su osnovane ili ne“. Jedan broj pritužbi vraćen je podnosiocima na dopunu, a druge su dostavljene „diskriminatorima“ da se o njima izjasne.
– Mada je ovo još uvek mali „uzorak“, za sada se stiče utisak da se diskriminacija najčešće odnosi na sferu zapošljavanja. U pritužbama građani se najčešće žale da su diskriminisani pri traženju ili zadržavanju posla jer pripadaju manjinskoj nacionalnoj zajednici ili nisu članovi „odgovarajuće“ političke stranke. U jednoj pritužbi, na primer, građanin tvrdi da je diskriminisan jer ne pripada stranci u kojoj je direktor – objašnjava naša sagovornica.
Pookončanju procedura, u kojima će se utvrditi činjenično stanje, ona će suprotstavljenim stranama dostaviti mišljenje, kao i preporuku za otklanjanje posledica diskriminacije, ukoliko se utvrdi da ona postoji. Diskriminatori bi trebalo da u roku od 30 dana otklone štetne posledice svog ponašanja i obaveste je o tome, a ako to ne učine ona će im izreći opomenu i dati novi rok od 30 dana.
– Ako ni u tom roku ne budu izvršili moju preporuku, biće javno opomenuti. Takođe, ukoliko procenim, protiv diskriminatora mogu podneti prekršajnu prijavu ili pokrenuti postupak pred sudom. Kao poverenica, takođe, imam pravo i da preporučim organima vlasti mere za unapređenje ravnopravnosti građana, kao i da zatražim izmenu propisa, kako bi oni zaista bili antidiskriminatorski. Povereništvo ipak ne raspolaže silom i ne može nikoga da prinudi na prestanak diskriminacije – naglašava poverenica.
Petrušićeva dodaje da joj rad otežava i to što „sva prepiska ide preko Skupštine Srbije“, pošto povereništvo još nema prostorije, kao ni organizacione i tehničke uslove za rad. Još nema zaposlenih, jer Skupština Srbije nije dala saglasnost na akt o sistematizaciji i organizaciji koji je ona uradila i podnela.
Lista medijatora
Nevena Petrušić kaže da upravo formira listu medijatora, koji su „posebno obučeni“, pošto je medijacija u slučajevima diskriminacije specifična, iako ima i elemente medijacije između žrtve i prestupnika. U toku je i izrada sajta povereništva što će mu u izvesnoj meri olakšati rad. Poverenica završava i poslovnik o radu, koji će bliže odrediti procedure i način postupanja poverenika.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
