„Tri meseca čekam termin kod hirurga kod kog se lečim jedanaest godina“: Pacijenti do pregleda po principu „brzi prsti, kao u Slagalici“

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Три месеца чекања да се види специјалиста у Аустралији би био „златни стандард“. Ово не важи за оне који имају највиши (и најскупљи) ниво приватног осигурања. За осталу боранију чекање иде (за случајеве који се не сматрају угрожавајућим за живот) између три месеца и године (зависи од врсте специјалисте).

2. Zakazivati pa uput tako je to i bilo

3. Šta je bilo sa onim „pravilom“ da, ako pacijent ne može u određenom periodu da zakaže specijalistički pregled u državnoj instituciji i za to dobije potvrdu, može taj pregled da obavi kod privatnog lekara, a da mu RFZO refundira troškove? To pravilo je postojalo pre nekoliko godina, ne znam da li još uvek važi.

4. „Robotizacija odnosa lekar/pacijent kroz program IZIS-a udaljava prirodnu i humanu vezu lekara i pacijenata“
   Prisilna digitalizacija je srz problema.
   Ne samo u zdravstvu.

5. Kardiolog, samo dva puta mesečno radi u specijalističkoj ambulanti iIZakazuje se jednom u 6 meseci, posle toga se čeka od 6 ujutru, radi od 8 ako ne zakasni. Dva puta čekam do 11 toliko radi, ne prima me. Ne samo mene. Treći put u narednom mesecu, pokucam uđem da pitam hoće li me primiti. Vrišti kao ludačka i izbacuje me. Idem dalje. Sve su to ista sns go… I daće BOG i njima i oni umiru, nadam se brzo, ološi