Egipat, Izrael, Indonezija, Pakistan, Ukrajina i Južna Koreja naći će se na postojećoj listi privilegovanih ili „strateških“ partnera Unije. Iako bez formalnog statusa, spisak koji je obelodanila šefica diplomatije EU Ketrin Ešton oslikava napore EU da postane mnogo efikasnija na svetskoj političkoj pozornici. Prema mišljenju stručnjaka, sve ovo ukazuje da je evropski klub otvoren i za nerazvijene i zemlje sa ekonomijama u usponu.
Na dosadašnjem spisku „strateških“ partnera EU nalaze se Brazil, Kanada, Kina, indija, Japan, Meksiko, Rusija, Južna Afrika i SAD. Termin „strateški partner“ je loše definisan u evropskoj upotrebi, smatraju stručnjaci. U praksi, to znači jačanje spoljnih diplomatskih prioriteta zemlje i organizovanje samita, te vanrednih ministarskih i ekspertskih susreta. To ne znači, međutim, alternativu članstvu u EU. „To vam je kao ljubav, niko ne može precizno da je definiše. Vi samo znate šta je kada je iskusite“, kaže jedan evropskih diplomatski izvor.
Uključenje Ukrajine u najnoviju listu, neki tumače kao naznaku da skori prijem Kijeva u EU nije za sada opcija. Izostanak Turske moga bi, vođeno tom logikom, da bude dobar znak za nastojanja te zemlje da se priključi Uniji.
Predsednik Saveta EU Herman van Rompej smatra da je preispitivanje spoljne politike EU preko potrebno. On je naveo primer klimatske konferencije u Kopenhagenu prošle godine gde su SAD pregovarale o sporazumu sa razvijenim zemalja, dok je EU bila izvan pregovaračke sobe. „Postojala je percepcija da je EU sporedan igrač. Sada shvatamo kako su svoju ekonomsku jačinu razvijene zemlje pretočile u stvarnu političku moć“.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso smatra da čak i najveća članica Unije nije veća od bilo kog strateškog partnera EU.
„Moć leži tamo gde imate mašineriju, vojnike, trupe. Evropska spoljnopolitička mašinerija jeste Evropska služba za spoljno delovanje“, kaže jedan evropski zvaničnik.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
