Doktorka Hitne pomoći objašnjava šta da radite ako vam skoči krvni pritisak

“Očekivano je da kako temperatura pada pritisak skače. Nije veći broj poziva, ali u odnosu na ono zbog čega su najviše zvali hitnu pomoć izdvajaju se ta tri razloga”, navodi ona i dodaje da skok pritiska ne treba zanemariti.

Prema njenim rečima, najčešći znaci visokog pritiska su glavobolja, vrtoglavica, nesvestica, omaglica, zujanje u ušima i to treba ozbiljno shvatiti. Glavobolja takođe može da bude i znak nečeg drugog, te je neophodno uvek prvo izmeriti pritisak, poručuje doktorka.

“Nažalost, sve više imamo da nam prva manifestacija hipertenzije bude infarkt ili moždani udar”, ukazuje naša sagovornica i savetuje šta da rade oni koji se po prvi put u životu susreću sa visokim krvnim pritiskom.

“Ako vam se po prvi put dešava stanje koje nije uobičajno, praćeno nekim od simptoma, jezivom glavoboljom, nesvesticom, omaglicom, vrtoglavicom, zujanjem u ušima, da ne možete da ustanete iz kreveta onda se zove hitna pomoć. Ali ako je to manjeg obima onda se treba javiti u dom zdravlja ili u prijemni centar bolnice da se tada u medicinskim uslovima pritisak spusti, a posle toga bi pravilo bilo da se pritisak meri narednih dana u isto vreme i da se nosi takozvani holter pritiska po kome će se videti da li je to bilo nešto ekcesno ili zahteva terapiju. U suštini, prva terapija nisu lekovi, sem u ekcesnim slučajevima. Prva terapija jeste higijensko-dijetetski režim”, objašnjava doktorka Stefanović.

Ona podvlači da građani koji do sada nisu imali problema sa pritiskom a desi im se da im pritisak skoči „apsolutno ništa ne treba da uzimaju na svoju ruku kako bi spustili pritisak“.

“Nemate način da oborite pritisak brzo, i sa lekom ćete ga oboriti za dva, tri sata. Svakako, ako pritisak skoči nekome preko dana javlja se izabranom lekaru, a u toku noći zove se hitna pomoć gde se kaže koji lek će uzeti dok se pacijent ne javi som lekaru”, dodaje ona.

Nije čudo, kaže doktorka Stefanović, što su ljudi zvali hitnu zbog gušenja.

“Neki ne reaguju bolom u grudimane na visok pritisak, u smislu opterećenja srca, nego reaguju gušenjem. To se sve preliva na pluća i to gušenje je zapravo zbog hipertenzije. Brže vam lupa srce da bi se oslobodilo viška tečnosti koja prati aritmiju i zbog toga su se javljali. Nisu zvali pacijenti koji već boluju od astme, opstruktivne bolesti pluća već srčani bolesnici”, kaže ona.

Na pitanje koliko se mladi javljaju zbog visokog pritiska naša sagovornica kaže da nisu radili istraživanje, ali da se stiče utisak da se ta granica sve više spušta.

“Imali smo, recimo, dečka od 18 godina u Batajnici koji je došao sa infarktom jasnim na EKG i bio je visok pritisak, Dečko je bio mršav, ali on nikada pre toga nije merio pritisak”, dodaje ona.