Foto: Lična arhivaStižu prve kolone studentskih maratonaca // Dočekuje me sa prijatnim osmehom voditeljka Mia Bjelogrlić // Na istom mestu gde sam intervjuisao glumicu Merimu Isaković, koja je maestralno odigrala ulogu Jovane Lukine // Ako počnem da pričam po niški, predsednik će me optuži da ću južnu prugu otcepim od Srbiju // Vidimo se 15. marta na velikom protestu u Beogradu
Petak, 28. februar
Buđenje, ali ne ono svakidašnje, uz jutarnju kafu i mirno gledanje programa „Probudi se“ na Nova S. Niš, studenti hrle u Carski grad sa svih strana! Mnogi od njih idu pešice. Hodaju po kiši, vetru, susnežici, snegu, suncu ili sparini. Gledajući ih preko TV-a i društvenih mreža, sve me podseća na film Žike Mitrovića „Marš na Drinu“, u kome ima puno dramatike i ličnih priča, tuge, ljubavi i sete. Još da studenti nađu nekog svog majora Kursulu, koji će u savremenom kontekstu izgovoriti antologijsku rečenicu: „Nišavo, jebem ti…“! Kao u filmu, i u slučaju današnjih studenata, sve emocije se stavljaju u zagrade radi istog cilja – osvajanja slobode, pravde i jednakosti za sve ljude koji žive u našoj državi. Niš je sutra centar Srbije. Ma kakvi – on je centar sveta!
Pitanja u vezi sa velikim studentskim protestom u mojoj glavi ređaju se u beskraj. Hoćemo li biti dobri domaćini i potvrditi poznatu tradiciju gostoprimstva i srdačnosti? Da li će biti dovoljno mesta za noćenje svih gostiju i hrane koja će ih zasititi? U tom momentu sa pijace mi se vraća supruga i kaže da joj je prodavačica sa pijace Danijela Jovančić iz Lalinca saopštila kako je grupa učenika gimnazije „Svetozar Marković“ kod nje već nabavila 30 kg pasulja, ogromne količine šargarepe, crnog luka i ostalog povrća potrebnog za pripremu raznih jela. Bajno. Kad je Niš u pitanju, sve mora da bude urađeno kako treba i sa merakom.
Sledi još jedan mali ego-trip. Sa režimske lokalne televizije Belle amie pozvan sam da povodom sutrašnjih studentskih demonstracija razgovaram sa voditeljkom na temu koja je u mislima ne samo Nišlija, već svih građana Srbije – o protestu „Studentski edikt“ koji će se odvijati bukvalno pred vratima ove televizije. Kao i ranijih godina, na ovoj televiziji dočekan sam srdačno od svih, počevši od voditeljke Cece, preko drugih prisutnih novinara do kamermana. Nije bilo nikakve cenzure, sve je bilo slobodno, pa sam i ja bio opušten. Ko kaže da Belle amie ne može biti lep prijatelj svima, pa i onima čije mišljenje ne imponuje establišmentu?
Po izlasku studija vidim da se na ulicama postavljaju ograde i trake i preusmerava saobraćaj za doček prvih gostiju. Ispred Narodnog pozorišta čuju se zvuci pop muzike. Već danima gradom kruže vesti da su cene u pojedinim hotelima i privatnom smeštaju podignute u nebeske visine i da se za jednu noć traži čak 1000 eura. Ej! Nišlije su za to već pronašle odgovarajuću sintagmu: „protestni turizam“. U inat tome, usledila je lavina individualnih ponuda tradicionalno gostoljubivih Nišlija koji nude besplatni smeštaj i druge usluge koje se tiču svega što je potrebno za „izdrž“.
Uveče stižu prve kolone studentskih maratonaca. Razdragani su i ushićeni uprkos brojnih žuljeva, povreda kolena, stopala, zglobova i gležnjeva. Svi u Niš dolaze da promovišu pravdu, slobodu i jednakost pred zakonom za sve građane od naprednjaka zarobljene države. Petak veče protiče u znaku dolaska mnogobrojnih kolona studenata, njihovih rođaka i prijatelja. Mnogi plaču od sreće što su napokon svi građani postali solidarni i jedinstveni. Vatromet nad gradom čini celokupnu atmosferu slavljeničkom. Niš, otvoren grad!
Subota, 1. mart
Subotnje jutro. Vidim kroz prozor mokre pločnike, ali nema kiše. Malo je orosila preko noći, kao kad vam neko pred važan događaj prospe vodu i poželi sreću. Na brzaka doručkujem jer me od 10 sati u hotelu Ambasador očekuju novinari televizije N1. Na ulicama ima već prilično ljudi. Neki nose srpske zastave, neki šajkače, kokarde i razne bedževe. Folklorna atmosfera.
Vidim vesele mladiće sa timpanima, a čuju se trube, vuvuzele, frule i pištaljke.
Evo me na terasi, na prvom spratu hotela. Slučaj je hteo da ću govoriti za televiziju na istom mestu na kome sam davne 1978. kao novinar intervjuisao mladu, prelepu i pretalentovanu glumicu Merimu Isaković, koja je maestralno odigrala ulogu Jovane Lukine u istoimenom filmskom remek-delu Živka Nikolića. Posle toliko godina sam na istom mestu. Dočekuje me sa prijatnim osmehom voditeljka Mia Bjelogrlić, mlada pametnica sa kojom na N1 započinje „Novi dan“. Na ruci kojom sam držao mikrofon imao sam crvenu rukavicu (simbol protesta) i izjavio kako u studentskim gibanjima prepoznajem neke kontrakulturne elemente. Ja smatram da se svi studentski zahtevi, iako verbalno neizrečeni, mogu suštinski svesti na promenu kulturnog obrasca društva u kome žive. Model za koji se mladi zalažu odgovara njihovom senzibilitetu, preferencijama, potrebama, ukusima, slengu, navikama. Zato danas očekujem jedan generacijski protest i mirnu kulturnu revoluciju kojom zumeri daju do znanja državnom vrhu – nećemo, ne pristajemo, jebite se!
Na ulicama je sve više ljudi. Bliži se vreme kada se (nadam se naspavani) studenti okupljaju da bi zajedno sa građanima u 11.52 odali počast poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Tačno je četiri meseca od nezapamćene tragedije. Sviđa mi se što se građani pridružuju studentima. Bumeri i zumeri zajedno, a sa njima ikseri i milenijalci. Vreva i buka su sve veći. Svira se u sve što daje zvuk, lupa se u doboše i šerpe, tiganje i lonce. Celim putem odjekuje poznati refren „Pumpaaaj“!
Vučić je iz predostrožnosti „zamolio“ nadležne da pohapse takoreći pola niškog naprednjačkog kadra, na čelu sa bivšom gradonačelnicom Draganom Sotirovski. Neće im, kao obično, on mnogo nauditi, ali se nada da će zbog toga koliko-toliko smanjiti broj izašlih na veliki studentski protestni skup nazvan „Studentski edikt“. Uzalud jer Nišlije ne praštaju krađu, podmićivanje, ucenjivanje i pretnje koje dobijaju od nosilaca lokalne vlasti i od njega lično. Znaju koliko je korupcije i zla instalirano unutar sistema. Kad nema institucija, radi ulica.
Hroničari smatraju da je ovo najveći skup ljudi u istoriji Niša, veći i od onih tokom devedesetih. Pominje se cifra od oko 300 hiljada ljudi, ali i višestruko veća. Među njima na stotine biciklista i nepregledna kolona bajkera! Grad je za ovu priliku pripremio bogat program na kome su nastupili dečji hor i takozvani Blokadni hor sa potpurijem poznatih dečjih i patriotskih pesama. Tokom dana održani su određeni performansi studenata i glumaca niških i još nekih srpskih pozorišta. Bilo je i rokenrola. Grupa Bunt svirala je poznate hitove Partibrejkersa, Bajage i drugih bendova. Buka u modi, ponovo!
Napokon se dogodilo se ono najvažnije! Studenti su javno pročitali sadržaj svog Edikta, koji ima osam tačaka: O slobodi, O državi, O pravdi, O mladosti, O dostojanstvu, O znanju, O solidarnosti, O budućnosti. Buduća vlast se mora držati navedenih načela na kojima je zasnovana svaka demokratska i pravno uređena država. To je poenta kojom su studenti priveli kraju svoj veličanstveni marš u Carski grad.
Predveče sam izašao sa porodicom, a sa nama je bila i moja desetomesečna mezimica Ines. Vraćamo se kući i na ekranu N1 vidim svog dragog frenda i kolegu Aleksandra S. Jankovića, profesora na FDU. Znalački, kako on to samo ume, komentariše aktuelna studentska dešavanja. Plan je bio da on dođe u Niš i prespava kod mene, ali su neke objektivne okolnosti sprečile Saju u toj nameri. Dogovor je da se vidimo kad ovde bude promovisao svoju novu knjigu.
Nedelja, 2. mart
Tmurno nebo i kišno jutro. Bog je juče bio na našoj strani, pa nam nije poslao kišu. Ipak, nije dugo kišilo. Znači, Svevišnji se opet smilovao i olakšao našim mladim gostima povratak u njihova mesta boravka. Što se grada tiče, njegovih trgova i ulica, sve je bilo čisto kao da juče nije tu defilovalo više stotina hiljada lica. Studenti su tokom noći počistili grad, pokupili smeće i strpali ga u velike kese tako da su radnicima Gradske čistoće uveliko olakšali posao.
Veliki broj taksista iz Beograda, Kragujevca, Čačka, Leskovca organizovano je krenuo ka Nišu da pokupi svoje sugrađane izmorene dugim pešačenjem i šetnjama. Oko podneva stižu na dogovorena mesta u Gradu. Slede rastanci i oproštaji sa suzama i ovacijama. Negde u to vreme čuje se da je sledeći protestni studentski miting juče zvanično zakazan za 15. mart u Beogradu. Simbolično, za 15 poginulih ljudi na novosadskoj železničkoj stanici.
Sve bi bilo skoro pa idilično da ne pristižu vesti sa Vučićevog putešestvija po Borskom i Zaječarskom okrugu. Okupljenim stanovnicima tih mesta poručio je da će Srbija izdržati i pobediti zlo koje je spolja napalo našu zemlju. Kakvo zlo i o kojim napadačima se radi ne konkretizuje, nego po običaju lupi i ostane živ. I nažalost, nije to sve. Dopisnicu RTS-a iz Niša, zbog rečenice koja mu se nije dopala dok je izveštavala o protestu nazvao je „imbecilom“. Nije mogao da proguta najveći studentski protest u istoriji Niša, pa je iz njega probila ona divlja radikalska priroda koju neuspešno pokušava da sakrije.
Ponedeljak, 3. mart
Iako je Vučić dopisnicu RTS-a uvredio u nedelju popodne, njenoj medijskoj kući bio je potreban čitav dan da se izjasni o tom skandaloznom činu. Zbog toga se „nenadležni“ naknadno izvinjava građanima i novinarima niškog dopisništva javnog servisa. Međutim, kaže da o profesionalizmu i objektivnosti pomenutih novinara misli jednako loše i da su oni sramota za svoju profesiju. Dok se izvinjava uvek izrekne novu uvredu.
Utorak, 4. mart
Na današnji dan održan je protest novinara, građana i studenata, organizovan u znaku podrške novinarki Lidiji Georgijev, koju je Vučić na skupu u Boru nazvao imbecilom. Za nju i ostale članove dopisništva, rekao je da to nisu novinari, već politički aktivisti. U protestu održanom u 19.30 (kad počinje Dnevnik RTS-a) ispred dopisništva te kuće učestvovao je impoznatan broj novinara, studenata i građana. Oni su dobili potporu od brojnih kolega iz zemlje i inostranstva.
Sreda, 5. mart
Već sam prekoračio broj karaktera i shvatio da mi je karakter nula. Pošto je u Nišu došlo do zatišja posle burnog 1. marta, smislio sam jedan aforizam. „Ako počnem da pričam po niški, predsednik će me optuži da ću južnu prugu otcepim od Srbiju“.
Četvrtak, 6. mart
Odoše nam mladi zumeri. Došli u Niš, spavali u Niš, najeli se u Niš, majali se po Niš, pročitali „Studentski edikt“ na glavni niški trg, pa se iz Niš vratili kući. Vidimo se 15. marta na velikom protestu u u Beogradu. Dotle, svima njima šaljem jedan bumerski hipi pozdrav sa podignuta dva prsta u znaku slova „V“: Love and Peace!
Autor je sociolog kulture iz Niša
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
