Dostojne naslednice Žakline Kenedi

Ove tri dame neretko uspevaju da bace u zasenak svoje uticajne supruge, zbog čega predstavljaju dostojne naslednice čuvene Žakline Kenedi.

Francuska Lejdi Di

Mada neki doživljavaju Karlu Bruni kao „proždiračicu muškaraca“, mora se priznati da joj uvek polazi za rukom da izazove pažnju medija. Kantautorka i bivša manekenka, koja će 2. februara proslaviti drugu godišnjicu braka s Nikolom Sarkozijem, pleni elegancijom. Zanimljivo je da su čak i poslovično uzdržani Britanci izrekli prave hvalospeve na Karlin račun, kada je u maju 2008. u pratnji supruga posetila njihovu državu. Tom prilikom diskretni šarm Sarkozijeve supruge podsetio je javnost na vreme kada je princeza Dajana, popularna „Lejdi Di“, krasila naslovne strane svetskih časopisa.

Karla Bruni naglašava da ima dve domovine, budući da je potomak Tedeskijevih, jedne od najbogatijih porodica u severnoj Italiji, ali se kao sedmogodišnja devojčica preselila u Francusku. Rado se priseća da je u detinjstvu imala privilegiju da u domu svojih roditelja, kompozitora Alberta i pijanistkinje Marize, uživo sluša najistaknutije umetnike 20. veka, kao što su operska diva Marija Kalas i proslavljeni dirigent Herbert fon Karajan.

Bogataško poreklo omogućilo joj je i da pohađa internat u Švajcarkoj, a 1987. odlazi u Pariz na studije arhitekture. Ipak, ubrzo napušta fakultet i debituje na modnoj pisti, a krajem 1980-ih postaje jedna od najplaćenijih manekenki. Kada je prestala da šeta pistama, zaplovila je muzičkim vodama i posvetila se pisanju tekstova za šlagere. Godine 2002. počinje solističku karijeru kao pevačica. Njen album „Neko mi je rekao“ prodat je u više od dva miliona primeraka, i izdala je još dva albuma – „Bez obećanja“ (2007) i „Kao da se ništa nije dogodilo“ (2008).

Karlin ljubavni život takođe je zanimljiv medijima. Bila je u vezi sa poznatim muškarcima iz šou-biznisa, poput glumca Kevina Kostnera, pevača Mika Džegera i gitariste Erika Kleptona. Pre braka sa Sarkozijem, ova 42-godišnja Italijanka bila je udata za francuskog filozofa Rafaela Entovana, s kojim ima osmogodišnjeg sina Aurelijana.

Lik i delo supruge francuskog predsednika mogu se tumačiti na bezbroj načina, budući da je jedni smatraju novim simbolom te države, a drugi vide kao ženu koja će učiniti sve zarad medijske pažnje. Ipak, jedno je sigurno: ona nikada nije u Sarkozijevoj senci, za razliku od nekadašnjih prvih dama. Uostalom, samo malobrojni se sećaju reči i poteza Bernadete Širak, a Danijela Miteran upamćena je samo kao žena koja je decenijama stoički podnosila bračna neverstva.

Ostvarenje američkog sna

Kada je pre godinu dana Obama postao predsednik Sjedinjenih Država, svima je postalo jasno da je Karla Bruni dobila konkurenciju, budući da je njegova supruga Mišel izborom garderobe i besprekornim manirima poručila naciji da želi da ostavi lični pečat tokom boravka u Beloj kući. Još uvek se pamti njen zlatnozeleni kostim, koji je kreirala dizajnerka kubanskog porekla Isabel Toledo, kao i bela balska haljina, kreacija mladog Džejsona Vua.

Žena koja je unela dašak svežeg vazduha u politički život SAD, tvrdi da je njena glavna misija da pruži srećno detinjstvo kćerkama Maliji i Saši, zbog čega je dobila nadimak „Prva mama“. Iako je neki zbog samopouzdanja porede sa bivšom prvom damom i aktuelnom državnom sekretarkom Hilari Klinton, Mišel potiče iz skromnije sredine i njena biografija predstavlja primer američkog sna. Odrasla je u malom stanu u siromašnom delu Čikaga, izborila se za upis na univerzitet Prinston, a kasnije je studirala pravo na Harvardu. Njen uspon bio je munjevit, budući da je radila kao advokat i socijalna radnica, i potom dobila rukovodeće mesto na Univerzitetskoj klinici u Čikagu. Tokom kampanje za predsedničke izbore 45-godišnjoj Mišel uvek je uspevalo da uspostavi kontakt sa svim slojevima društva, što je, prema oceni analitičara, donelo značajne političke poene njenom suprugu. Kao argument za takvu tvrdnju, navode se i Obamine reči da prva dama predstavlja „stenu i stub porodice“.

Borac za prava jordanskih Žena

Mišel Obama ugostila je u aprilu u Beloj kući jordansku kraljicu Raniju, što su predstavnici „sedme sile“ doživeli kao susret glamuroznih dama, koje se zalažu za lepši svet. Tridesetdevetogodišnja supruga kralja Abudalaha bin Al-Huseina slovi za velikog borca za prava jordanskih žena, a zbog lepote i besprekornog stila stekla je popularnost na različitim kontinentima.

Kraljica Ranija rođena je u Kuvajtu u palestinskoj porodici. Studirala je poslovnu administraciju na američkom univerzitetu u Kairu. Nakon diplomiranja radila je u gradskoj banci i kompaniji Epl kompjuters u Jordanu, gde je na jednom večernjem prijemu upoznala supruga, koji je u to vreme bio princ. U trenutku stupanja kralja Abdulaha II na presto (1999), bila je najmlađa kraljica na svetu. Oni koji su imali prilike da upoznaju kraljicu Raniju, majku četvoro dece, tvrde da je izuzetno prijatna sagovornica, sa izraženim smislom za humor. Tako je nedavno odgovorila da je pokrenula sopstveni kanal na „Jutjubu“ jer nije imala dovoljno sledbenika na „Tviteru“, što je predstavljalo šalu, budući da njene kratke poruke na toj društvenoj mreži čita najmanje 600.000 ljudi.