Dr

Dačiću majstore!
– Nisam ja, majke mi.
Novi Beograd sneno prede u krilu umirovljene ali nikad umirene Šeste ličke… Uvek budne, uvek spremne za odlučujući boj protiv izdajnika. U spomenarima se pomno čuvaju latice s buketa prkosa, ljutića i nezaboravka, buketa onomad bacanih na tenkove što su tutnjali na zapad, put Vukovara, Sarajeva, Dubrovnika… Zimi po spomen-sobama mesnih zajednica, leti na klupama u hladu ispod krošnji senovitih platana – evociraju se uspomene na slavne dane svih epopeja… U posebno svečanim trenucima čuje se ojkanje…
Tu, među svojima, u pitoresknom betonskom zdanju, već godinama ordinira jedno neobično energetsko biće puno prane, mane, neorganske, organske, kvantne i kosmičke energije, tože Duha svjatago – Doktor. Malo ordinira, malo gusla.
Doktor: (uz gusle)
Nigde nema takvoga junaka
Ko što beše deli-Radovane…
U prostranoj ordinaciji eklektički nameštenoj u stilu ranog paleolita i kosovskog rokokoa, kad ne gusla, Doktor danonoćno baje, gasi ugljevlje, gleda svoj veb sajt kroz krilo slepog miša, žeže trokraku dlaku-paljenicu i prebira po brojanicama i crvenom koncu iz učkura prepodobnog Amfilohija. To kad ne drži predavanja. A kad, umoran od putovanja i edukovanja Srbalja željnih zdravog života, oseti u sebi zastoj energetskog protoka, kada mu se – tokom mnogih aktivnosti – depolarizuje mišićna ćelija, onda se baca na humanu kvantnu bateriju i u milisekundama relaksira iscrpljene organske resurse koje munjevito puni novom energijom. Humanom.
Doktor i humanista nije cicija – hoće svakom da pomogne, nekom bioenergetskim aktivnim nakitom marke Velbing, nekom vizom za prelazak granice svetova, nekom, pak, grčnom spremnošću i humanom kvantnom energokozmetikom.
Doktor: Humanost iznad svega!
Mnogi Doktorovi pacijenti držali su njegovu sliku na zidu uz onu Ratkovu i Svetog Save, ili na televizoru – tik pored gondole. Mnogi su ga nosili u i na grudima, na čelu i iza. Ali, Doktor nije sujetan – mirno je radio svoj posao, humano pomagao svima, živeo skromno ali sadržajno. I živeo bi, tako, humano, skromno i sadržajno sve dok se, duhovnom vertikalom, ne bi obreo u Carstvu nebeskom i sreo sa Duhom svetim da jedan od njegovih najdražih pacijenata, Koštunica, nije otišao na duži godišnji odmor. Morao – depolarizovan načisto a nije se repolarizovao. S Koštunicom ode i Rade Bulatović s teškom upalom energetskog protoka. I – puče praksa!