Svaki stadion u Srbiji bi poželeo toliko gledalaca na svojim tribinama, i svaki bi fudbaler voleo da trči za loptom pred toliko i takvim navijačima. A bilo ih je oko 40 hiljada: i partizanovaca, i zvezdaša, i četnika, i demokrata, radikala itd.
Naši loptači ne mogu da sakupe toliko gledalaca ni za godinu dana. U ništa boljoj situaciji nisu ni naši rokeri, koji po zadružnim domovima jedva ako sakupe po četrdesetak fanova.
A, old boys iz Australije, stari rokeri, igrali su na stadionu JNA, svirali i pevali, u kratkim pantalonama i belim čarapicama. Mnogi su sa nostalgijom vrteli glavom, jer se tu nekad, za 25. maj, održavao Dan mladosti, sa sletom, štafetom i Titom (dobro, i Jovankom). E, kad spomenusmo nju, ona sirota ne može da dobije svoje pare i stvari koje joj pripadaju i koje joj je ostavio njen stari.
Ali, ne može to tako, nego sve po zakonu, da se vidi prvo šta joj pripada. Jer, zakoni se kod nas, i to oni najstariji, oduvek, pa i dan-danas poštuju. Počev od crkve i sveštenika, pa sve do organa reda i mira. Tako se zakon „batina je iz raja izašla“, jedno vreme negde zaturio, ali je sada, hvala bogu, ponovo zaživeo i vraćen među obične smrtnike.
I šta sad, digla se bura oko tamo neke Crne reke koja je potekla belo i uzvodno, jer je jedan sveštenik, tako reći otac, tukao po dupetu nekog mladića, tako reći dete, koji se tamo pokušava izlečiti od bolesti zavisnosti. Ajte, molim vas! Cvrc, Milojka, ajte s krofnama! Dobro, možda lopata, kao poljoprivredna ili građevinska alatka, ne spada baš u pedagoške rekvizite, ali su tu „mekanije“ stvari. Starije generacije sigurno ne mogu zaboraviti prut (šibu), kajš, lenjire, klečanje na kukuruzu, šamare, a o čvrgama po glavi da i ne govorimo, i šta im fali (osim para), većina su lepo porasli i postali ono što će današnja mladež vrlo teško.
A danas nema čoveka koji nije od nečeg zavistan, pa bi možda trebalo svakom udariti 25 po turu, a oni će već znati zašto. Nama su, svako malo, svašta bacili i udarali nas po glavi (a i džepu), pa smo preživeli, tako da je udaranje po debelom mesu dečija igra.
E, sad, ima i onih koji hoće da prave neku žurku po ulicama, tzv. „Paradu ponosa“ i koji vole da se tuku po guzi i to batinom, po mogućstvu što većom! (Za njih je verovatno batina iz jaja izašla!) Kažu da mora i to da se radi, ako želimo da nas Evropa primi! Znači, moraš da ga primiš, da bi te oni primili! Ako je i to uslov da uđemo u Evropsku zajednicu, beš takvu Evropu!
Ali, izgleda, kako stvari stoje (a uglavnom vise!), kad mi uđemo u Evropu, svi ima da izađu! Jer, evo, već se šuška kako je za svetsku ekonomsku krizu kriva Evropska zajednica (Ili zajebancija, nešto od tog dva jeste!).
A mi ćemo, dabome, kao i uvek, da kaskamo za Evropom i naprednim svetom i kasnimo za događajima koji se dešavaju mimo nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
