Ekonomska kriza menja planove vlada

Ti potezi su se poklopili sa posrtanjem Letonije u pregovorima sa MMF za obezbeđivanje dodatnih finansija i upozorenjem premijera Češke da će njegova vlada biti primorana da poveća planirani budžetski deficit za iduću godinu, prenosi Rojters.

Vlade zemalja širom Evrope odustale su od budžeta planiranih pre krize i dozvolile da budžetski deficiti narastu, ali se to pokazalo problematičnijim u istočnim nego u razvijenim zapadnim članicama, uglavnom zbog slabijeg poverenja investitora u njih. U nastojanju da savlada veće privredno slabljenje od očekivanog, koje je dovelo do smanjenja poreskog prihoda, Rumunija će zatražiti od MMF da poveća svoj budžetski deficit na oko 5-5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) , izjavio je jedan zvaničnik te zemlje. Taj zahtev, neophodan Rumuniji da nastavi program zajmova za spasavanje, vrednim 20 milijardi evra, poništio bi planirani budžetski deficit od 4,6 odsto BDP koji je već dogovoren sa MMF.

Rumunski zahtev je sličan potezima koji su ranije ove godine preduzele Mađarska i Letonija, pošto je ekonomsko slabljenje dovelo do povećanja ranijih prognoza njihovog budžetskog deficita. Dok mnoge zapadne zemlje na ekonomsku krizu odgovaraju stimulativnim paketima, ili se sa smanjenjem poreskog prihoda bore povećanim pozajmljivanjem, istočne članice EU imaju ograničene mogućnosti. Centralnoevropske zemlje su imale budžetske manjkove čak i u godinama brzog privrednog rasta, a recesija i prognoze slabijeg rasta primoraće njihove vlade na rešavanje dubokih strukturalnih problema za koje su se nadale da će vremenom sami nestati.

Drugi problem predstavlja cilj deficita od tri odsto BDP koji se zahteva od novih članica EU radi eventualnog ulaska u zonu evra. To bi moglo odložiti njihov ulazak u odnosu na period od 2012. do 2014. koji je bio predviđen pre krize. Poljska i Češka do sada nisu dramatično skresale potrošnju, niti povećale poreze, ali i dalje nastoje da zadrže pozajmljivanje pod kontrolom.

Premijer Češke Jan Fišer je u ponedeljak izjavio da su povećani rizici da planirani budžetski deficit za 2010. od 170 milijardi kruna bude uvećan usled pogoršanja prognoze privrednog rasta. U Poljskoj, gde je predviđeno veliko kresanje potrošnje u slučaju da dug poraste iznad 55 odsto BDP, vlada nastoji da finansira deficit uz pomoć mera kao što su visoke dividende od državnih firmi i program privatizacije koji se procenjuje na 15 milijardi zlota (5,12 milijardi dolara).