Ekumenizam se završava na dijalogu

* Manje je poznato da je Hilandar dosta aktivan u humanitarnom radu.

– O humanitarnom radu manastira ne govorimo puno u medijima, ali ću ipak za vaš list navesti neke od primera humanitarnih aktivnosti Hilandara u Srbiji. S obzirom na to da u našem narodu vlada teška materijalna situacija, kao i da smo tokom protekle dve decenije bili zahvaćeni ratnim vihorima i stradanjima, Hilandaru se za pomoć, materijalnu i duhovnu, obraća mnogo ljudi iz Srbije. Za pomoć nam se obraćaju porodice sa više dece, prognani, izbegli, raseljeni, bolesnici, osobe sa invaliditetom i mnogi drugi. Imajući u vidu činjenicu da nam se sve više ljudi obraća za pomoć, iguman Metodije, uz saglasnost sveštenog sabora Hilandara, doneo je odluku da imenuje i poverenika sa zaduženjem za humanitarni rad. Ta obaveza i odgovornost pripala je meni, tako da smo sa igumanovim blagoslovom u proteklom periodu odradili dosta na tom polju.

Tokom leta 2014. godine, manastir je organizovao besplatno letovanje za 252 učenika sa prostora Kosova i Metohije, i to iz porodica sa više dece. Jednokratnu novčanu pomoć poslali smo na više desetina adresa u Srbiji, pomogli smo i jednom domu za nezbrinutu decu ometenu u razvoju i odradili još dosta toga. Sa tim aktivnostima manastir će i dalje nastaviti.

Moram da napomenem da smo humanitarni rad sprovodili uz pomoć prijatelja manastira na teritoriji Srbije.

* Ističete da su Hilandar i Kosovo žile kucavice srpskog naroda. Koliko je realno da u sadašnjim okolnostima tako gledamo na Kosovo?

– Kosovo i Metohija je bilo, jeste i zauvek će ostati sveta srpska zemlja. Hilandar i Kosovo su kamen-temeljac naše ljubavi prema drugim narodima i čovečanstvu u celini. Važno je da u okolnostima u kojima se nalazi naša država i narod, maksimalno koliko je moguće zadržimo srpsko življe na prostoru Kosova i Metohije, sačuvamo naše svetinje, a u svesti srpskog naroda duboko nastavimo čuvati značaj i činjenicu da na Kosovu i Metohiji branimo pečat svog identiteta i bitisanja.

Moramo biti svesni činjenice da Srbi na Kosovu i Metohiji, a pogotovo u enklavama, žive veoma teško i zato je dobro i pozitivno što će uskoro imati i svoju zajednicu srpskih opština. Zato duboko verujem da će upravo ta zajednica doprineti njihovom opstanku, a i povratku prognanih sa ovih svetih srpskih prostora.

* Šta srpskom narodu znači Hilandar?

– Za Srbe je Hilandar, pored Kosova i Metohije, žila kucavica postojanja našeg naroda. Sveta carska srpska lavra manastir Hilandar je naša jedinstvena ustanova ne samo zato što nam je prvi uređeni manastir, prvi univerzitet, bolnica, biblioteka, što nam je iznedrila duhovne vođe i pravni poredak (Zakonopravilo), nego i zbog toga što je do danas jedina naša neprekinuta karika, jedina neprekinuta ustanova i tradicija srpskog naroda. U njemu se neprekidno služi Bogu na našem jeziku i njegova kancelarija piše, pored grčkog, na našem pismu i jeziku. Hvala Bogu, sve je veći broj Srba, ali i pripadnika drugih naroda (Grka, Rusa i ostalih) koji posećuju naš Sveti manastir.

* U kojoj meri je narod Srbije religiozan? Ako je parametar odlazak u crkvu, mogli bismo zaključiti da smo u sve većoj meri religiozni. Ipak, vera je nešto više od toga.

– Srpski narod se polako, Bogu hvala, vraća svojoj veri i Svetoj crkvi, ali je vrlo važno da shvatimo da sam odlazak na bogosluženje, post hranom, nisu jedini parametri naše bliskosti sa Bogom. Vrlo je važno da pored toga i svojim delima u životu svedočimo Gospoda. Jer odlazak na liturgiju i držanje posta hranom bez ljubavi prema bližnjima, bez činjenja milosrđa, bez praštanja, prosto ne vodi ka istinskom spasenju. Koliko je samo ljudi kod nas koji redovno odlaze u crkvu ili poste, ali su u zavadi sa svojom braćom, sa svojim roditeljima i prijateljima. To je ono što se mora promeniti.

Put ka Bogu mora biti prožiman i našim delima, jer su dela ono po čemu ćemo biti prepoznati. Zato bi bila moja poruka da se, dok slavimo vaskrslog Gospoda, izmirimo i svi budemo jedno u Gospodu.

* Razumemo li veru, Boga, na pravi način, ili su naša shvatanja donekle iskrivljena? Često se čuju primedbe da Boga gledamo na protestantski a ne na pravoslavni način.

– Mi pravoslavni verujemo u Svetu Trojicu, kao nerazdeljivu i jednosušnu. Verujemo u Gospoda Isusa Hrista, drugo lice Svete Trojice, koji je u svet došao radi nas i postradao zarad našeg večnog života, jer ovde na zemlji se život ne završava, naprotiv on tek počinje samo u drugačijem obliku kada dođe čas smrti i odlaska sa ovoga sveta.

Vrlo je važno da kao što verujemo u Svetu Trojicu, koja je nerazdeljiva, tako i mi u životu budemo složno i nerazdeljivi. Da nam porodice bude svetinja i mali hram. Da budemo, ako nas je u kući petoro, svi kao jedno, baš kao što je Sveta Trojica jedna i nerazdeljiva. To je ono što je suština naše vere, a sagledano je u jednoj rečenici, da je Bog ljubav.

Protestanti pokušavaju da modernizuju i na neki način se udalje od pravila i dogmata, a mi pravoslavni imamo svetu dužnost da sveto predanje čuvamo, naravno prilagođavajući se vremenu u kome živimo, ali nikako ne smemo gledati veru u Boga kroz materijalne i prolazne stvari.

* Ide li ekumenski dijalog u dobrom pravcu?

– Što se ekumenskog dijaloga tiče, odgovoriću vam na ovo pitanje isključivo kao teolog. Smatram da treba razgovarati, jer Bog je kao što rekosmo ljubav i zato razgovor sa onima koji nisu pravoslavni u cilju izlaganja istine ne predstavlja problem. Međutim, pravoslavni nisu ti koji su se od bilo koga odvojili, niti prekršili svetootačko predanje, zato i nemaju gde da se vraćaju, oni su na pravom putu. A hrišćani koji su se vekovima u nazad odvojili, ukoliko prihvate svetootačke dogmate i punoću pravoslavlja, za njih su vrata pravoslavlja uvek otvorena.

Do tada bi trebalo da se sve završava samo na dijalogu i razgovoru.

* Mislite li da se velikodostojnici SPC isuviše mešaju u politiku, ili ne? Gde je mera?

– Ne mislim da se crkva meša u politiku. Smatram da ona ima pravo da iznese svoj stav po svim pitanjima koja se tiču naše države i naroda. Crkva je kroz vekove uvek bila stožer odbrane našeg duhovnog i nacionalnog bića i zato je pogrešno tumačiti sa bilo koje strane kada crkveni velikodostojnici iznose svoje stavove o nekim određenim situacijama u kojima se nađe naš narod odmah kao mešanje crkve u politiku. Uzmimo primer Kosova i Metohije, sveta Srpska pravoslavna crkva je tamo glavni stub opstanka srpskog naroda, da tamo nema crkve, budite uvereni da ne bi bilo ni srpskog življa. Naša crkva je stožer odbrane Kosova i Metohije.

* Kakva je situacija na Hilandaru, ekonomska – posle velikog požara, i duhovna, u smislu ima li dovoljno monaha?

– Prošlo je 11 godina od velikog požara u manastiru Hilandar. Tada je vatrena stihija teško oštetila više od polovine manastirskih zdanja. Stradali su konaci i paraklisi građeni od 16. do 19. veka.

Kao najveći donator Vlada Republike Srbije, preko Ministarstva kulture i informisanja, opredeljuje godišnja sredstva za obnovu Hilandaru. Do sada je obnovljeno oko 60 odsto onoga što je izgorelo, a na tok obnove značajno utiče i ekonomska kriza posebno nastala od 2009. godine.

Moramo istaći da je takođe opština Čajetina najveći donator obnove Hilandara od svih lokalnih samoupravna sa teritorije Srbije.

Monaštvo se takođe obnovilo, tako da sada, hvala Bogu, imamo dovoljno monaha.

* Zašto bi oni koji mogu trebalo da posete Hilandar?

– U Hilandaru niko od nas nije gost, već smo svi domaćini. Hilandar je kuća svakog Srbina. Dovoljno je reći da je to jedina srpska institucija koja od svog osnivanja pa do danas neprekidno postoji.

Manastir Hilandar je naša jedinstvena ustanova ne samo zato što nam je prvi uređeni manastir, prvi univerzitet, bolnica, biblioteka, što nam je iznedrila duhovne vođe i pravni poredak (Zakonopravilo), nego i zbog toga što je do danas jedina naša neprekinuta karika, jedina neprekinuta ustanova i tradicija srpskog naroda.

Iskoristio bih priliku da uputim apel svim pravoslavnim Srbima da pomognu i pospeše obnovu ove svete srpske carske lavre.

* Vaša poruka čitaocima pred Vaskrs?

– Moja poruka je da proslavljajući vaskrsenje Gospoda našega Isusa Hrista, u našim dušama i životima vaskrsne ljubav, sloga i težnja ka svetosavskom putu i svetosavskoj Srbiji. Takođe ne zaboravimo da obnova Hilandara zavisi od svih nas zajedno, ali da je važno da obnavljajući Hilandar istovremeno obnavljamo duhovno i svoje biće.

Prijateljstvo sa Ciprasom

*Prijatelj ste sa Aleksisom Ciprasom. On uskoro dolazi u Srbiju. Možemo li od njega nešto da naučimo?

– Aleksisa Ciprasa i njegove najbliže saradnike upoznao sam tokom svog dugogodišnjeg studiranja u Grčkoj. Smatra da je iskren prijatelj srpskog naroda, a u njemu možemo videti iskrenu energiju i hrabre postupke za bolji život grčkog naroda. Moram istaći i to da Cipras podržava i sve mere koje vlada naše zemlje preduzima za oporavak srpskog društva s obzirom na okolnosti u kojima se Srbija kao država nalazi.

* Grčka je u velikoj ekonomskoj krizi, prezadužena, ali čini se da narod Grčke živi opuštenije od nas. Da li je to razlika u mentalitetu ili smo mi u znatno težem položaju?

– Grčki i srpski narod su bratski narodi iste svete pravoslavne vere i sličnog mentaliteta. U Grčkoj je deceniju unazad ekonomska situacija bila bolja nego što je danas, pa se sada i teže privikavaju na postojeće okolnosti. Srbi kao narod su dugo godina unazad prolazili kroz stradanja, tako da mentalno lakše podnosimo teškoće, ali ne zaboravite da je grčki narod ukorenjen na pravoslavnom predanju, tako da će im jačina vere pomoći u borbi za oporavak, u tome vidim jedinu razliku.