Eros i tanatos vlasti

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Prisnost se produbila tokom godina dok smo zajedno radili na Fakultetu. Najbliže smo sarađivali prilikom osnivanja Instituta za sociološka istraživanja i postavljanja prvog projekta istraživanja, i u počecima njegove realizacije. Zajedničke nevolje nakon isterivanja s posla su nas još više zbližile. A kada smo se ponovo zaposlili, godinama smo delili zajedničku kancelariju. Puno sam od njega naučio. Poštovao sam čitavu njegovu porodicu, doktorku Nevenku i decu, Vjeru i Borisa. A onda je nastao „kratak spoj“. Objavili smo u Republici jedan tekst u kojem ga kvalifikuju kao nacionalistu, a nismo objavili njegovu polemiku. U prvom slučaju pogrešio sam što nisam pažljivo pročitao tekst rukopisa pre objavljivanja, a u drugom je greška bila još veća, nisam uvažio pravilo da se obavezno objavljuju odgovori na kritiku. Smetao mi je nadmen ton njegovog teksta, a nisam imao strpljenja da tražim redigovanje. Imao je razloga da se ljuti. Ali usledila je burna reakcija, reče mi „kada volim, volim…“ oštro, škrto i škrgutavo. Biće da postoje i neki drugi razlozi za ljutnju i raskid. Preturajući po sećanju jedino čega sam se prisetio jeste jedna moja neoprezna intimna opaska da mi nakon osnivanja Društva srpsko jevrejskog prijateljstva (zajedno s Klarom Mandić) više ne deluje kao gorostasna figura okružena poštovanjem! Pre svega, samopoštovanjem. Greška? Biće, fatalna, ali bilo bi potrebno mnogo znanja, mudrosti i hrabrosti da zađemo u lavirinte erosa, tanatosa i vlasti. Iako u stalnom suprotstavljanju razornim snagama, naročito razgoropađenom srpskom populizmu, uspeli smo da opstanemo, čak i kada smo ostali jedini štampani medij koji nije prihvatio ratnu cenzuru i ne utapa se u vladajući žargon. Imali smo širok krug saradnika raznih profesija. Mada krug čitalaca nije bio osobeno veliki. Remitenda zabrinjavajuća. Povremeno su nam se javljali da nas hrabre da istrajemo, smatrajući da im je Republika oslonac za održanje osećanja intelektualne i duševne ravnoteže. To nam je poručivao i Novica Marić, sarajevski diplomirani filozof koji je usred rata na hercegovačkom kršu oko Nevesinja čuvao goveda i čitao naš list. Jedna profesorka srpskog jezika, Danica Popović, donirala nas je u znak zahvalnosti za negovanje jezika. Bilo je listova, Borba i Vreme, na primer, koji su prenosili članke Mirka Tepavca, Mirka Đorđevića i drugih autora, ceneći njihov intelektualni i moralni nivo. A bilo je odjeka i van naše zemlje. A šta tek reći o tekstovima pesnika Miše Stanisavljevića, štampanim na zadnjoj strani lista, u rubrici 'Umor u glavi, koje su mnogi čitaoci najradije čitali, da smo samo to objavljivali ostao bi vredan trag u kulturi. Izdali smo mu sabrana dela. Podržavajući, načelno i bez euforije, intencije promene režima nakon 5. oktobra, pokušali smo da iziđemo iz nametnute preterane marginalizacije, ne samo od strane starog nego i novog režima. Radi toga smo, povodom desetogodišnjice izlaženja lista, pripremili i izdali opsežnu bibliografiju s anotacijama. U saradnji s Borkom Pavićević, u Centru za kulturnu dekontaminaciju priređena je izložba pod naslovom „Skriveni delovi istorije“. Mladi glumac LJubivoje Tadić, afirmisani borac za slobodu i demokratiju, kada je postao upravnik Narodnog pozorišta, dopustio nam je da u toj uglednoj ustanovi nacionalne kulture, u samom centru Beograda, organizujemo jubilarnu priredbu, u velikoj Sali, i izložbu u foajeima pozorišta.

Nastavlja se