Erupcija koja je promenila svet

Planina Tambora, vulkan na indonežanskom ostrvu Sumbava, sa 4.300 metara nadmorske visine je bila najviša u Malajskom arhipelagu i imala status sličan Monblanu u Evropi. Početkom aprila pre 200 godina počele su opominjuće tutnjave, vulkan je krenuo da bljuje pepeo, a onda je spektakularna eksplozija raznela vrh Tambore. Usijana planina je izbacila tri visoka stuba užarenog pepela i kamenja, po tlu su kao kiša pljuštale usijane kamenice, a reke vrelog pepela slivale su se niz vulkan. Urlik ranjene planine je mogao da se čuje na ostrvu Sumatra udaljenom više od 2.000 kilometara (km) na zapad, a krupan vulkanski pepeo vidi na udaljenim severnijim ostrvima Borneu i Sulavesiju, na Javi i na severoistočnim Molučkim ostrvima.

Erupcija za koju se smatra da je bila najsnažnija u pisanoj istoriji svrstana je na sedmo mesto na skali od osam. Smatra se da je izbačeno najmanje 50 kubnih kilometara (km3) materijala, a u atmosferi je oslobođena velika količina sumpor-dioksida. Londonski nedeljnik Ekonomist je pisao da je eksplozija izbacila topljene stene „više od 40 km u vazduh“.

Prema časopisu Smitsonijan, nebo posmatrano sa druge strane sveta „izgledalo je prelepo“. No, bliže erupciji, dan je postao noć. Kišobran pepela zahvatio je površinu od preko milion km2. Milijarde tona prašine, gasa, stena i pepela prekrilo je planine, a okolno more je izazvalo smrtonosni cunami. Talas koji je pogodio istočnu Javu, udaljenu 500 km, dva sata kasnije je držao nivo vode dva metra višim nego pre udara. Godinama kasnije iz brodova su se u okolnim morima mogla videti ploveća ostrva, plavci.

Broj života izgubljenih u erupciji bio je zastrašujući. Barem 10.000 ljudi umrlo je od usled vulkanske erupcije dok je čitava vegetacija ostrva Sumbava uništena. Kasnije, nanosi pepela, cunamiji, i glad doveli su do gubitka između 60.000 i 120.000 ljudskih života prema Klajvu Openhajmeru, vulkanologu sa Univerziteta Kembridž. Tri mala kraljevstva na ostrvu Pekat, Tambora and Sangar su nestala.

U eksploziji je planina Tambora izgubila oko 1.500 metara visine i opala je na 2.851 metar. Urušavanjem vrha planine posle erupcije, formirana je kaldera, veliki morfološki oblik vulkana sličan krateru, prečnika šest, a dubine jedan km. Danas se mogu videti ruševine kuća i civilizacije kraljevine Tambora koje je zatrpano u vulkanskoj erupciji. Često nazivano „Pompeja Itoka“, naselje sa 10.000 ljudi, ukazuje na bogatu kulturu koja je trgovala sa Kambodžom i Vijetnamom.

Posle erupcije je došlo i do posledica globalnih razmera. Profesor Univerziteta Ilinoj u Sjedinjenim Američkim Državama Gilen Darsi Vud u knjizi „Tambora: Erupcija koja je promenila svet“, iz 2014, piše da je usledio tokom možda hiljada godina najrazorniji period ekstremnog vremena na Zemlji.

Oblak prašine iz Tambore izazvao je neobičnu hladnoću, snižavajući globalnu temperaturu za oko 0,4 do 0,7 stepeni Celzijusovih. Širom planete, mraz i suša su uništili letinu ili su ovu odnele preplavljene reke. U proleće i leto 1816. Severna Amerika je bila obavijena suvom, crvenkastom maglom toliko gustom da se sunce moglo gledati golim okom. Kanada je osetila ekstremno hladno leto i juna 1816, pa je u Kvebeku zabeleženo 30 santimetara snega. Godinu dana nakon erupcije odeća se u Novoj Engleskoj, na severnoameričkom kontinentu, ledila prilikom sušenja napolju, dok su se u Evropi glečeri spuštali niz doline Alpa u obimu koji je izazvao zabrinutost.

Bliže nama, u Mađarskoj, zabeležen je braon sneg. U severnoj i centralnoj Italiji je tokom godine sneg bio crvene boje.

Tri godine posle erupcije Tambore, u mnogim delovima sveta biti živ, značilo je biti gladan. Naročito je tako bilo u kineskoj provinciji Junan i u Evropi, u kojoj je glad bila najveća zabeležena u 19. veku. Zalihe žitarica su u Ujedinjenom Kraljevstvu bile na tako niskom nivou da su suspendovani Zakoni o žitaricama.

U Evropi je 1816. bila poznata i kao „Godina bez leta“. U Novoj Engleskoj su je nazvali „Osamnaest stoleća i smrzavanje do smrti“, Nemci su 1817. zvali „Godina prosjaka“. U Evropi, uključujući i njen jugoistočni deo, izbila je epidemija tifusa koja je trajala od 1816. do 1819, a pripisana je klimatskim promenama.

Indija je, takođe, bila suočena sa velikom glađu u tom periodu, pošto su posle erupcije Tabore ometeni monsuni. Jedna od najvećih posledica eksplozije bilo je širenje kolere prema ostatku sveta. Kolera je pre toga uglavnom predstavljala bolest lokalnog tipa u Bengalu, močvarnoj oblasti u delti reke Gang. Klimatske promene i glad doveli su do izbijanja novog tipa kolere, koja je mogla lakše da se širi. Kolera je oko 1820. stigla na istok u Mjanmar i Tajland, pre nego što je doprla do Evrope 1831.

Vulkan Tambora, čija je aktivnost beležena od 1600-ih pre razorne erupcije, nekoliko vekova je bio uspavan. Danas se vodi kao vulkan tipa A jer je aktivan, a poslednji put je nivo rizika erupcije podignut na III stepen (postoji mogućnost erupcije) u septembru 2011. Bez obzira na to, proteklih 200 godina su stanovnici Sumbave koristili „dobru stranu“ tragedije pošto je okolni region zahvaljujući zemlji plodnoj od vulkanskog pepela pogodan za poljoprivredu.

Prošlog vikenda je na Sumbavi, u prisustvu predsednika Indonezije Joko Vidodoa počelo obeležavanje 200 godina od velike vulkanske erupcije. Manifestacija „Tambora pozdravlja čovečanstvo“ će trajati sve do avgusta i lokalni zvaničnici smatraju da je savršen trenutak za promovisanje turizma u tom delu Indonezije.

Ostrvo Sumbava leži u sredini lanca Mala Sunda ostrva. Oko nje su turistički znatno poznatiji, Lombok na zapadu i Flores na istoku. Sumbava se prostire na 15.448 km2 (nešto više nego Crna Gora) i ima oko 1,4 miliona stanovnika. Deo je provincije Zapadna Nusa Tengara (NTB).

NTB je relativno poznata turistička destinacija i zahvaljujući Gili ostrvima preko puta Lamboka, na kojima je zabranjen motorizovani saobraćaj te roze pesku Tangsi plaže, takođe na Lamboku. Cilj lokalnih vlasti je da ove godine provinciju poseti dva miliona turista. Radi toga je predsednik Đokovi proglasio područje planine Tambora za Nacionalni park I obećao da će centralna vlada finansirati razvoj turizma tom području.

Inspiracija za Frankenštajna

Erupcija Tambore je ostavila trag, takođe, u umetnosti i u tehnologiji. Smatra se da je vulkanski oblak iz Tambore odgovoran za neobične, u žutu boju obojene zalaske sunca na slikama engleskog romantičarskog pejzažiste Džozefa Tarnera (1775-1851) ili čuvene jarko crvene i ružičaste boje neba na platnima nemačkog umetnika Kaspar Davida Friedriha (1774-1840) nastale između 1818. i 1820. Neprestane kiše su u leto 2016. u kući na ženevskom jezeru zatočile goste pesnika lorda Bajrona (1788-1824), koji je predložio takmičenje u pisanju horor priča. Najznačajniji ishod njihovih noćnih mora, delo „Frankenštajn“ spisateljice Meri Šeli (1797-1851) i Džon Polidorijev (1795 -1821) „Vampir“, prvi roman koji se bavi zavodljivim aristokratama krvopijama, i danas proganjaju pokoju maštu. U Evropi je porast cene zobi kojim su hranjeni konji – možda podstakao nemačkog naučnika barona Karla fon Dresa (1785-1851) da izume novi oblik transporta: dresinu ili velosiped, direktnog „pretka“ bicikla. Bio je to korak ka mehanizovanom ličnom transportu.

Godina bez sunca

Razljućeni vulkan je na svojevrstan način uticao i na istoriju čovečanstva. Šteta koju je pretrpela Evropa u prethodnih četvrt veka revolucija i Napoleonovih ratova mogla je da učini kontinent posebno ranjivim u 1816. „godini bez sunca“. Situacija u Junanu možda ne bi bila toliko teška da se stanovništvo nije u velikoj meri uvećalo pošto je dinastija Ćing ohrabrivala nova doseljavanja. U Americi, porast cena žitarica izazvan glađu u Evropi doveo je talas farmera preko Apalači planina u dolinu Ohajo gde su vremenske prilike bile mnogo povoljnije, dok broj barži spremnih za izvoz u Evropu preko reke Misisipi nikad da nije bio veći. Potom je kolaps cene žitarica u trenutku kada se žetva u Evropi stabilizovala, izazvao prvu veću depresiju u ekonomiji Amerike. Istoričar Džon Post, u studiji objavljenoj 1977, „Poslednja velika suštinska kriza u Zapadnom svetu“, ocenio je da je erupcija Tambore preinačila evropsku politiku. Nered koji je bujao tokom loših vremena između 1816. do 1818, i represija koja je usledila, stvorili su klimu za autoritarnu vlast koja se protegla do polovine tog stoleća. Pomenuti Darsi Vud smatra da su „verovatno“ posle erupcije Tambora farmeri u Junanu počeli da gaje opijumski mak, čija je vrednost bila pouzdanija u odnosu na buduće neuspele žetve žitarica, stav koji kritičari dovode u pitanje budući da u istoriji retko koji razvoj događaja ima samo jedan uzrok.