Šta nam od 1. januara donosi ulazak u najveći zdravstveni fond Evropske unije?

 Ovaj program, kako je navedeno iz Evropske komisije, omogućava Srbiji da koristi mogućnosti finasiranja pod istim uslovima kao države članice EU, kao i Norveška, Island, Ukrajina, Moldavija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

EU4Health je program EU za period 2021–2027, pokrenut kao odgovor na pandemiju COVID-19, sa ciljem jačanja otpornosti zdravstvenih sistema i bolje spremnosti na zdravstvene krize. Budžet programa je više od pet milijardi evra, a sprovodi ga Izvršna agencija EU za zdravlje i digitalne tehnologije (HaDEA), preko koje se objavljuju pozivi za finansiranje.

“Finansiranje bi moglo da bude usmereno na ključne oblasti, među kojima su unapređenje dijagnostike, lečenja i nege kod kardiovaskularnih bolesti i raka, razmena zdravstvenih podataka sa ostaslim članicama programa, razvoj strategija za kritične lekove i formiranje rezervi, jačanje usluga mentalnog zdravlja, posebno za mlade, kao i inicijative u vezi sa prekograničnim zdravstvenim pretnjama“ naveli su iz Evropske komisije.

Pleased to sign, together with Minister Lončar, Serbia’s association to the #EU4Health Programme, a milestone that strengthens our partnership & opens new opportunities for Serbia’s health sector from 1 January 2026.
Looking forward to continuing our close cooperation.
pic.twitter.com/vDd1Js2NAP

— Oliver Varhelyi (@OliverVarhelyi) December 8, 2025

Prema rečima Verheljija, fokus je da se poboljša zdravstvena zaštita kako u Evropskoj uniji tako i u zemljama kandidatima za članstvo.

„To je prekretnica koja jača naše partnerstvo i otvara nove mogućnosti za zdravstveni sektor Srbije od 1. januara 2026. godine. Radujemo se nastavku naše bliske saradnje”, napisao je on na društvenoj mreži “X”.

Za ministra Lončara pristupanje ovom programu ne znači samo finasijsku potporu, već i potvrdu da se zdravstveni sistem Srbije razvija u sladu sa standardima EU.

„Ovaj program nam omogućava ne samo finansijsku i tehničku podršku, već i uključenost u evropsku zdravstvenu zajednicu, u kojoj građani Srbije treba da zauzmu ravnopravno mesto“, istakao je Lončar i dodao da je cilj kojem Srbija teži snažniji, moderniji i efikasniji zdravstveni sistem koji će biti potpuno usklađen sa standardima Evropske unije, ali istovremeno prilagođen potrebama naših građana.

Međutim, koji su to projekti sa kojima će srpsko zdravstvo aplicirati i koje benefite u zdravstvenoj zaštiti će građani od naredne godine imati, do zaključenja ovog teksta, iz Ministarstva zdravlja nisu odgovorili.

Sagovornici Danasa, koji su svojevremeno bili na čelu zdravstvenih ustanova, smatraju da je pristupanje ovom evropskom fondu šansa za srpsko zdravstvo, ali ukazuju i šta je ono čime bi trebalo da se vodimo.

Rakić: Srbija će morati da reformiše zdravstveni sistem

„Ovo je značajan korak za zdravstveni sistem Srbije kao takav i uopšte za pridruživanje EU. Građanima Srbije će ovo dosta značiti kada je u pitanju dostupnost zdravstvenog sistema. Međutim, država će morati da reformiše postojeći zdravstveni sistem da bi se on uklopio u regulativu Evropske unije. To će se odnositi kako na organizaciju rada zdravstvene službe, način finasiranja, rad lekara da bi se postojeći sistem učinio efikasnim kako za pacijente tako i za doktore”, kaže za Danas poslanica Narodnog pokreta i specijalista ginekologije i akušervsta dr Snežana Rakić.

Delić: Fondove treba iskoristiti za novu infektivnu kliniku za 21. vek

Njen kolega, iz redova stranke Srbija Centar infektolog i redovni profesor Medicinskog fakulteta u penziji dr Dragan Delić kaže da ne bi voleo samo da da se novac iz tih fondova troši nestručno. Smatra da ga treba uložiti u najpotrebnije, urgentne stvari.

„Apsolutno pozdravljam spremnost Evrope da nam pomogne. To je nešto što je pozitivno i naša šansa, samo je treba stručno iskoristiti. Treba neko da definiše koji su naši prioriteti, zašto su to naši prioriteti, da se naprave programi i da se onda aplicira. Evropa je sigurno ispred nas po organizaciji i kvalitetu zdravstvene zaštite i mi imao od njih šta da učimo sigurno, a ako još nude i novac to je fantastično. Samo ne bih voleo da se novac troši nestručno, bez pokrića. Iza svih tih programa treba da stanu institucije, a sigurno da ima toliko stvari koje se mogu primeniti”, kaže naš sagovornik.

Delić ukazuje da bi pored kardiovaskularnih i onkoloških bolesti moralo da bude mesta i za infektologiju, konkretno za novu infektivnu kliniku za 21. vek.

“To je nešto što je neophodno s obzirom gde se Srbija geografski nalazi, da smo otvoreni prema svetu, da mnogima ne trebaju vize za ulazak u našu zemlju, da postoje direktne avionske linije ali sve to povećava epidemiološki rizik od unosa novih infektivnih agenasa. Moramo da budemo spremni, a infektivna klinika je prva u toj liniji odbrane od pojedinih infektivnih bolesti poznatih, ali i nepoznatih kao što je bio kovid. Po meni, te fondove bi trebalo iskoristiti za jednu infektivnu modernu kliniku za 21. vek, o čemu govorim već godinama”, navodi on.

Jedna takva klinika bi, kaže Delić, mogla da prihvati taj rizik i bude prva odbrana od mogućih epidemija, odnosno pandemija.

„Ako je program EU4Health nastao kao odgovor na pandemiju COVID-19 dajte da se spremimo za neke nove pandemije, jer je pitanje samo vremena i to stalno govorim. Meni nije dilema da li će biti novih epidemija i pandemija, već kada će se desiti i sa kojim infektivnim agensom“, zaključuje doktor Dragan Delić.