Europesma

Jedan čovek je juče bio tu
Povijen, hodao sa štapom našim uskim sokakom
Nekad zamišljen, sa francuskom kapom na glavi, često nasmejan
Ponekad malo tužan
Niko se nije previše osvrtao na to nenametljivo prisustvo
Prolaznost je ugrađena u temelje sveta
Jedan tup udarac grumena zemlje o poklopac drvene kutije
Tri konvencionalno sročena ljubazna telegrama
Stisak ruke u trenutku neke nameštene ozbiljnosti
I on više nikad neće biti tu
Uzalud crkveno zvono poziva na jutrenje
Uzalud negde mirišu sveže lubenice
Uzalud Francuska ponekad pomisli na staro prijateljstvo
U dubinama sve postaje zakon
Ili će se on jednoga dana ipak pojaviti
Sa svojom kapom, sa svojom senkom, sa svojim štapom
Kako nasmejan, tih kao mesec, prolazi našim uskim sokakom
Kad je osamdesetosmogodišnji kardinal Špidlik,
Poslednji govornik pre glasanja
Na vatikanskoj konklavi
Tokom koje će rimski kardinali
Sa ogrtačima u bojama cveta magnolije
U teškoj tišini Sikstinske kapele
Za novog papu izabrati Benedikta Šesnaestog,
U januaru proste dvehiljadesedme
Posetio srpskog patrijarha Pavla,
Bio je vedar i duhovit, kao i obično.
– Vaša svetosti, rekao je kardinal Špidlik,
Na početku razgovora, imam jednu lepu vest:
U našim godinama smrtnost nije velika!
Ovo nam je ispričao episkop Irinej,
Sa dugom, sedom, smirujućom bradom
Uz pomoć koje je održavao duhovnu ravnotežu,
Dok sam čekao da mi taj premudri Čeh,
Najbolji poznavalac istočnoga sveta
I profesor na visokoj vatikanskoj školi,
Rukama koje su plesale u zraku
Potpiše svoju novu knjigu o ljubavi…
Moje pesme hodaju u parovima
Kao na korzou
Ili u malim organizovanim grupama
Zamišljene, poput provincijskih pasa lutalica
Nikad nijedna ne ide sama.
Umesto da ja brinem o njima, one čuvaju mene
Da se ne pokvarim od pogrešnog načina upotrebe
I boravaka na toplom i vlažnom mestu, sa visokom
temperaturom.
One čuvaju sećanje na duge trenutke ćutanja
Koje sam odavno zaboravio
Kao što jedna stara knjiga u Perastu
Čuva uspomenu na svaku opsadu grada.
Ako ih sretneš u nekoj tuđoj knjizi
Kao u slepoj ulici
One će proći kraj tebe, kao pored bilo koga drugog
I nećeš osetiti ni trag one čudesne magije
Kojom su te reči pisane
Osetićeš samo dah vetra na tvom nežnom vratu