Evrocentrični prikaz istorije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nekada su ucenici osnovne skole morali znati sve licnosti Peloponeskog rata, poznavati Punske ratove, bavili su se sustinskim politickim razlikama Atine, Sparte, Persije. Shvatali su Rimsku republiku i nacin na koji je nastalo Carstvo, ucili o Nikejskom saboru iznali razlike izmedju Gnostoka i Arijanaca!
   Danas – ne znaju nista! Zasto? Zato sto istorija koju uce nije dovoljno evropocentricna!!!
   Iz tog razloga imamo sve politicke probleme i krize koje se stalno ponavljaju, od momenta kada je skolski sistem zakazao!
   Ne kazem ni da mi se svidja propaganda koju su deca ucila u vreme Kraljevine, gde se velicala Atina i gde su se pisali hvalospevi o Cezaru. Da ne pricamo da je u Srbiji istorija izmedju 1389. i 1804. potuno izbacena iz programa. Samo insistiram na cinjenici da su se samo u Evropi sukobljavale ideje koje formiraju politicki i religiozni stav!
   Potrebno je bolje poznavanje Evrope i to svuda u svetu! Nacionalne istorije su gubljenje vremena! Samo poznavanje sveta, koji je danas potpuno, kompletno i iskljucivo evropski, nije moguce bez poznavanja istorije Evrope!

2. О томе да ли је историја старог века, која се до сада изучавала била евроцентрична или полицентрична, може се дискутовати на неком научном скупу. Мишљења сам да је сваки програм и до сада обухватао Индију, Кину, Египат, Персију, а да су Атина, Спарта и Рим имала већу прођу за усвајање знања, јер је и било више историјских извора за тај период историје.Слажем се да деца данас мање знају историју, не само старог века, него уопште историју држава, цивилизација, да не причам о хронологији или о утицају једне културе на другу.То незнање историје као законитог процеса на младе пренели су, управо старији, који свесно занемарују прошлост, па и децу уче само за неку будућност. Испада да је прошлост бездан и шта у тај понор оде , нити је било, нити је битно. Ту је већ проблем, јер узрочно-последично поимање прошлости није јасно наглашено. Волео бих да прочитам ту мултикултуралну историју старог века, па да кажем свој суд о тој књизи.. Надам се да нема политизације, али требало је да изврше ревизије учења историјских школа, јер знамо да је немачка историографија пуна фалсификата, које намерно прихватају историчари Запада, на потцењивање Истока . Историја старог века могло би се рећи да је историја доминације Истока, коју западњачка цивилизација намерно разводњава. И само још пар реченица: У склопу објективне евроцентрализације мора да се нађе место и за националне историје, није то губљење времена, већ цивилизацијска нужност.