Evropskoj uniji preti radikalni populizam

„Postoji velika opasnost da će naredni saziv Evropskog parlamenta biti antievropski orijentisan, najviše do sada“, rekao je Leta u intervjuu za Njujork tajms. On je naglasio da proevropske partije moraju da osvoje najmanje 70 odsto poslaničkih mesta da bi se izbegla „noćna mora od zakonodavnog tela“.

Veoma je rizično imati Evropski parlament sa 25 odsto poslanika iz antievropskih pokreta, ocenio je Leta i ukazao na raznolikost populističkih pokreta unutar EU. „Veoma je teško reći da li su pripadnici levice ili desnice. Neki od njih su rasisti, neki nisu, ali su svi protivnici evra i antievropski orijentisani“, rekao je italijanski premijer i istakao da je jačanje populizma danas glavno evropsko društveno i političko pitanje, a borba protiv njega „misija današnjice, kako u Italiji, tako i u drugim zemljama“.

Leta je, podseća Njujork tajms, uspešno odolevao pokušajima bivšeg italijanskog premijera Silvija Berluskonija da obori koalicionu vladu. Aktuelnom predsedniku vlade je 2. oktobra Parlament izglasao poverenje ubedljivom većinom glasova.

Leta je rekao da kamatne stope na javni dug Italije rastu sa svakom političkom krizom. On je ukazao da bi nižim kamatnim stopama mogle da se smanje isplate duga i do 15 milijardi evra da bi se ispunilo obećanje o smanjenju poreza na plate zaposlenih. „Politička stabilnost je odlučujuća. Neko me je kritikovao i rekao da su to samo reči. To nisu reči, to je novac“, kazao je Leta.

Previranja u Italiji, ocenio je premijer Italije, nisu se odigrala u vakuumu. Aktuelna politička kriza u Sjedinjenim Državama, kao i razni politički sporovi u Evropi, naglasio je Leta, međusobno su povezani, a rukovodstva pojedinih demokratskih zemalja su neefikasna, gube podršku birača i podstiču populističke pokrete svih vrsta.

Leta je rekao da je Amerika potrebna svetu. „Potrebno nam je američko rukovodstvo. Prošle godine je američko liderstvo pomoglo Evropljanima da prevaziđu ekonomske probleme zbog mera štednje i krize evra. Potrebno nam je američko rukovodstvo kada je reč o rastu i borbi protiv protekcionizma. Zato se nadamo rešenju unutrašnjih problema“, rekao je Leta.

Merkelova nije kriva

Upitan da li nemačku kancelarku Angelu Merkel treba kriviti za uspon populizma u Evropi, zbog njenog insistiranja na merama štednje, Leta je odgovorio da krivicu treba pripisati institucionalnoj neorganizovanosti na evropskom nivou, budući da je „za politički odgovor trebalo pet godina (od izbijanja krize) i više od dvadeset samita“. On je naglasio da je kriza ublažena tek kada je šef Evropske centralne banke Mario Dragi obećao da će učiniti „sve što je potrebno“ da bi se spasio evro, čime je umanjen pritisak tržišta na zemlje poput Španije, Italije i Grčke, ali nisu rešeni problemi institucija EU.