Po profesiji je građevinski menadžer, mada mu je glavni posao vezan za profesiju fudbalskog sudije. Slovak Luboš Mihel (40) u tridesetprvoj godini postao je sudija sa znakom FIFA. Od tada je sudio na završnim turnirima Evropskih prvenstava 2000, 2004. i na Svetskom prvenstvu 2006. Činjenica da spada u red najkvalitetnijih svetskih delilaca pravde ilustruje se podatkom da su samo on i Španac Mehuto Gonzales sudili na poslednja dva šampionata Evrope. Prethodno je bio glavni sudija na finalnoj utakmici Lige šampiona između Čelsija i Mančester junajteda. Uz posredovanje kolege Danijela Šarge iz slovačke novinske agencije (SITA) sudija Luboš Mihel je pristao na ekskluzivni intervju za Danas, naglašavajući da sa zadovoljstvom prvi put ima priliku da govori za jedan list u Srbiji u kojoj ima mnogo sportskih prijatelja.
Kako ocenjujete nivo suđenja na nedavno završenom EP u Austriji i Švajcarskoj?

Zadovoljan honorarom sa EP

Jeste li zadovoljni honorarom koji ste dobili za tri utakmice na EP?

– Sasvim sam zadovoljan. EP koje se događa svake četvrte godine je u tom pogledu specifičan turnir, i zato je normalno da i sudije budu više nagrađene.

– Mislim da je nivo suđenja bio dobar. Meni i mojim kolegama je mnogo pomoglo što smo pre početka prvenstva dobili jasne instrukcije UEFA na DVD-ju, kako treba da sudimo i kojih kriterijuma treba da se pridržavamo. DVD pravila fudbalskog suđenja na EP dobile su i sve reprezentacije, a mogli su da ga pogledaju i svi igrači reprezentacija učesnika. Svi igrači su na taj način unapred dobili informaciju o kakvim standardima suđenja će biti reči na utakmicama. Ovakvom pripremom na terenu sve sudije su imale lakšu komunikaciju sa igračima. Mogu da kažem da su igrači shvatili poziciju arbitara na poslednjem EP.

Budućnost pripada Kristijanu Ronaldu

Ko je po Vašem mišljenju najbolji fudbaler svih vremena?

– Svako vreme ima svog fudbalskog genija. U mladosti to je za mene bio Mišel Platini, jer kada sam imao 15-16 godina on je bio najbolji u Evropi. Poslednjih deset godina to je bio Zinedin Zidan. Danas ima novih fudbalskih zvezda, a budućnost pripada Kristijanu Ronaldu.

Jeste li zadovoljni svojim suđenjem, s obzirom na to da je bilo kritika na Vaš račun?

Zoran Petrović je bio moj uzor

Kog vašeg kolegu, srpskog sudiju posebno cenite, iz ranijeg perioda, pošto sada nema nijednog u visokom evropskom društvu?

– Kada sam počinjao da sudim, jedan od mojih velikih uzora bio je Zoran Petrović. U to vreme Petrović je bio velika fudbalska zvezda. Na nesreću, zbog krize koja se desila na Balkanu 1992. godine vaš Petrović nije mogao da sudi na EP, a nakon toga se malo izgubio, bio je, mislim, u Japanu. Došlo je potom vreme u Srbiji, gde nije mogao da bude proizveden sudija takvog kalibra. Nekada to može biti problem sa jezikom, ali ponekad i nedostatak sreće … Ja imam i dobrog prijatelja Miroslava Radomana. To je bio vrlo dobar sudija, ali se pojavio kasno na listi FIFA, a onda mu je ostalo malo vremena za međunarodnu scenu, jer sve bi bilo drugačije da se Radoman našao kao mlađi na toj listi sudija. Njih dvojica su moji veliki prijatelji.

– Veoma sam zadovoljan što sam sudio tri utakmice na EP. Ne bih bio zadovoljan da sam sudio samo dve utakmice i otišao kući. Prve dve utakmice koje sam sudio bile su vrlo teške. Utakmica između Švajcarske i Turske bila je dodatno opterećenje za mene, jer se strahovalo da se ne ponove incidenti kada je u Turskoj došlo do napada na švajcarske igrače posle utakmice. To se nije ponovilo … Takođe, vrlo pažljivo sa svih strana gledana utakmica između Italije i Francuske bila je teška, ali iz mog ugla završila se dobro. I utakmica četvrtfinala između Holandije i Rusije išla je glatko sve do 91. minuta kada sam najpre dao drugi žuti karton igraču Rusije, što znači i isključenje. Onda sam na intervenciju svog pomoćnika promenio odluku. To je, mislim, bila jedina moja greška. Ali je bila velika. To je značilo da pakujem kofere, i nisam dobio šansu da sudim u samoj završnici EP.
Da li je bilo realno da posle finala Lige šampiona Vi budete i delilac pravde u finalnoj utakmici na EP?
– Postojala je šansa da sudim i finalnu utakmicu na EP, ali ona je bila smanjena pošto sam mesec dana pre toga sudio finale Lige šampiona. Na to sam gledao realno. Želeo sam da sudim tri utakmice na EP, i to se kao što znate desilo. Najviše što sam očekivao to je bila utakmica polufinala. Da bih sudio finale, trebalo je da se sklopi mnogo pozitivnih okolnosti koje bi me tamo odvele. Posle utakmice koju sam sudio u četvrtfinalu bilo je jasno da mi finale „nije suđeno“.
Stiče se utisak da je poslednje EP proteklo u fer i korektnoj igri što je umnogome i olakšalo posao sudijama. Slažete li se sa ovom konstatacijom ?
– Na više seminara koje smo imali uoči EP sudijama je rečeno da odmah intervenišemo kada su u pitanju svi grubi faulovi i pogibeljni startovi, kao i podmukli prekršaji. To se odnosilo i na protestovanje protiv sudijskih odluka, samih sudija itd. Mislim da su igrači to od početka shvatili, a to znači i da je ceo turnir bio odigran u fer plej duhu.
Ocena srpskih fudbalskih sudija je da su mlađi arbitri na EP bili izdržljiviji, ali i da su pravili greške. Sa druge strane, stariji arbitri su bili manje fizički spremni, ali su činili i manje grešaka?
– Vi, verovatno, mislite na sudije početnike. Suditi na finalnom turniru EP ili SP, to je veliki psihički napor. Sa druge strane to nije fizički problem, jer svaki sudija pokazuje da je spreman. Mnogo je teže savladati pritisak kada su sve oči fudbalske Evrope uperene na vas, a onda do izražaja dolazi psihička snaga i pripremljenost koja dolazi sa iskustvom. Moje iskustvo je bilo veliko pošto sam već sudio na četiri-pet velikih turnira. Otuda je pritisak na sudije sa manjim iskustvom veći, pa oni zbog toga i čine greške.
Kog kolegu sa EP biste ocenili najvišom ocenom ?
– Na EP je bilo utakmica u kojima je suđenje bilo dobro, ali s obzirom na to da je Roberto Roseti sudio i prvu i finalnu utakmicu, on je za mene bio najbolji arbitar.
Kako reagujete na kritike upućene na Vaš račun kada su u pitanju sudijske odluke?
– Sudija u fudbalu mora da shvati da su greške nezaobilazan deo posla. Kada čovek koji se bavi ovim poslom ne može da sebi prizna grešku i primi kritiku, to može na njega da ima negativan uticaj. Posle loše utakmice, što pre to treba iz sebe isterati i okrenuti se budućnosti. Treba napraviti analizu i izvući pouke za sebe.
Umete li da priznate grešku?
– Greške su deo mog posla. Sudije su danas pod velikim pritiskom. Recimo, samo na jednoj utakmici Lige šampiona na stadionu je 25 kamera koje registruju svaki vaš pokret, najmanju grešku ili kontroverznu sudijsku odluku.
Da li ste se nekad pokajali zbog svojih sudijskih odluka nakon što ste naknadno pogledali snimak utakmice?
– Bilo je i takvih situacija u kojima sam nakon gledanja snimka utakmice sebi rekao: „Mihel to nije trebalo tako da uradiš, bilo je to drugačije nego što si video u trenutku na terenu“. Danas je fudbal izuzetno brza igra, a sudija mora da donese odluku u trenutku. S druge strane, ljudi koji fudbal prate preko televizije imaju mnogo više tehničkih mogućnosti da čak i po pet puta vide istu situaciju, i to u usporenim varijantama. Sada su kamere na svim delovima stadiona i prate svaku situaciju. Naglašavam da u današnje vreme fudbal i sudije ne mogu da funkcionišu bez greške i da nema bezgrešnog sudije.
Uskoro počinju kvalifikacije za UEFA Kup i Ligu šampiona. U tim utakmicama će učestvovati i klubovi iz Srbije, Crvena zvezda i Partizan. Kakav savet imate za srpske fudbalere u odnosu na arbitre iz Evrope?
– Mislim da sam Zvezdi sudio samo jednu prijateljsku utakmicu. Oba srpska kluba imaju veliku fudbalsku istoriju. Izuzetno cenim srpski fudbal koji je u prošlosti imao puno velikih fudbalera, mada i danas postoji puno talentovanih i perspektivnih igrača iz Srbije. Iz moga ugla, srpski fudbaleri su na terenu „žestoki moci“, što je karakteristično za fudbalere sa Balkana. Oni su temperamentni, a kada osete nepravdu onda reaguju emotivno. Sudija mora na ovakve stvari biti spreman, ali, takođe, mora znati kako sa takvim igračima da komunicira.
Reprezentaciju Srbije, očekuju utakmice u kvalifikacijama za SP. Koliko imate informacije o sadašnjem potencijalu reprezentacije Srbije?
– Kao što sam vam već rekao, srpski fudbaleri su za mene kvalitetni i u svim kvalifikacijama oni su favoriti da idu dalje. Ne mislim da je ova generacija slabija samo zato što nije nastupala na EP.
Šta je po Vašem mišljenju najvažnije za Zvezdu i Partizan kako bi uspeli da se kvalifikuju u Ligu šampiona i UEFA Kup ?
– Sreća je vrlo bitan faktor. Mislim da će u dva kola kvalifikacija vaši klubovi uspeti da trijumfuju. Onda dolazi treće kolo kada će Partizan ili Zvezda imati utakmice sa fudbalskim „gigantima“, a tu takođe treba imati sreće. Postoji velika razlika kada dobijete za protivnika jaki tim iz engleske, španske ili italijanske lige, ili iz nekih drugih manjih evropskih liga. Podjednako treba imati sreće na žrebanju, ali i na terenu… Ne tako davno, Partizan je igrao protiv slovačke Petržalke u trećem kolu kvalifikacija Lige šampiona. U obe utakmice bio je bolji tim, ali nije postigao golove. Nedostajala je sreća…
Kako biste se predstavili čitaocima u Srbiji, koji slabo poznaju fudbal?
– Bio sam vrlo kratko profesor fizičkog vaspitanja. Radio sam u školi u kojoj sam brinuo o mladim fudbalskim talentima. Taj posao mi je činio veliko zadovoljstvo, ali vremenom, to se promenilo. Sada imam svoj privatni biznis. Poziv fudbalskog sudije je moj glavni posao i vremenski je izuzetno zahtevan. Ovaj posao ostavlja mi vrlo malo slobodnog vremena, tada volim da pročitam dobru knjigu i da se posvetim porodici. Oženjen sam i imam dvoje dece. Uživam kada uspem celu familiju da okupim u mojoj vikendici pored vode, jer me to najviše opušta. Volim da plivam i vozim bicikl.