Gde se izgubilo naše istorijsko pamćenje

To što se naočigled svih nas događa bilo je povod da Savez antifašista Srbije i Novog Sada, još jednom upozori građane, ovog puta kroz knjigu – zbornik radova desetak autora, istoričara i politikologa, na ovu filozofiju zla koju je gotovo čitav svet anatemisao, dok Srbi iz nje izvlače heroje i mučenike. Ovo su samo neke od poruka koje su se mogle čuti na subotičkoj promociji knjige Antifašizam juče i danas, a koja je dosad promovisana u još par mesta u Vojvodini. Objavljivanje knjige pomogao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje.

„Sam pojam i različito shvatanje i tumačenje fašizma u kontekstu naše NOB proističe iz oprečnih mišljenja o karakteru toga rata“, navodi istoričar dr Ranko Končar. No, odnos prema fašizmu i antifašizmu posledica je i jedne pogrešne vizure i odnosa prema istoriji i prošlosti uopšte.

– Pripadam onoj grupi istoričara koji misle da je u Srbiji koncept nacije i pogleda na naciju i nacionalnu državu kao bitan faktor života ovog društva deo njene prošlosti otkako je Srbija stekla nezavisnost na Berlinskom kongresu 1878. Dakle, ovde postoji jedna stalna prožetost nacionalne ideologije idejama nacionalizma, koji se ogleda u stalnim naporima da se osvoji neka teritorija, ili da se određena teritorija proglasi nacionalnom. Istoričari koji se dublje bave ovim pitanjem kažu da je takav koncept nacionalne ideologije stalno udaljavao Srbiju od demokratizacije, do koje su stigle gotovo sve evropske zemlje, sprečavale je da se posveti unutrašnjim promenama i ne bude večno opsednuta tim idejama koje su uvek vodile ka velikoj Srbiji. U tome vidim nekakvo istorijsko ishodište i ovih današnjih fašistoidnih ideja. I kosovsko pitanje, koje danas zaokuplja sve političke stranke u Srbiji, bez obzira da li su deo vlasti ili ne, takođe je delom posledica takvih ideja. Naravno, niko pametan ne može opravdati NATO bombardovanje, ali ne možemo opravdati ni naše poteze u vezi sa tim problemima. U svakoj politici neophodno je izvući nekakve zaključke, ali mi se tim problemom bavimo još od Nemanjića. Gde će nas to odvesti? Verovatno ne u neki novi rat, jer za to nema realnih mogućnosti, ali će nas to stalno politički i društveno poražavati kao državu i kao narod pred Evropom koja drugačije misli. Koja takođe nije idealna, ali svakako idealnija u poređenju sa nama – kaže dr Končar.

On drugo ishodište tih fašistoidnih ideja vidi u aktuelnim revizijama prošlosti i rehabilitaciji ličnosti i pokreta za koje postoje nepobitni dokazi da su sarađivali sa okupatorom.

– Paradoksalno je da su ti pokreti sami tvrdili da su sarađivali sa okupatorom. Draža je, recimo, na suđenju to lično tvrdio, a danas se suočavamo sa time da određeni broj istoričara, ali i sama država, ne veruju Dražinim rečima da je sarađivao sa okupatorom, i pokušavaju da rehabilituju i učine ga drugim antifašističkim pokretom na prostoru Jugoslavije. Oni time u stvari pokazuju da ne razumeju niz elementarnih istorijskih činjenica. Naime, na prostoru Jugoslavije od 1941. do 1945. mogao se istorijski razviti samo jedan antifašistički pokret, i to onaj koji je imao jugoslovenski karakter. Nijedan nacionalistički pokret nije to mogao biti, jer je nacionalizam jedno od osnovnih ishodišta fašističke ideologije. Ali, mi ipak tvrdimo da su u Srbiji postojala dva antifašistička pokreta, i nigde drugde. Istoričari koji se dublje bave ovim pitanjima ocenjuju da je to pokušaj stvaranja drugog i drugačijeg identiteta srpske nacije. Sada treba stvoriti antifašistički identitet Srbije, jer onaj zasnovan na komunističkoj ideologiji je neprihvatljiv, pošto je ona po svojoj prirodi bila projugoslovenska. Četnički pokret je to razvijao na ideji velike, etnički čiste Srbije, i to je taj novi identitet koji treba da prihvatimo. Ali koji nema veze sa istorijskom stvarnošću – ocenjuje dr Končar.

Treba postaviti ozbiljno pitanje šta se to događa sa nama kad je potrebno da 67 godina posle Drugog svetskog rata govorimo o tome šta je fašizam, a šta antifašizam, kaže dr Milan Micić iz Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje.

– To je čitav ljudski vek, i mi moramo da se zapitamo šta se to dogodilo sa nama da u drugoj deceniji 21. stoleća moramo ponovo da objašnjavamo šta je i kakav je karakter fašizma, a da to recimo nismo morali 1980. Gde smo se u međuvremenu izgubili? I kakve se to nove vrednosti u našem društvu neguju? Drugi svetski rat bio je veliko iskustvo svetske civilizacije, i ono je dokazalo da je fašizam zlo koje je uništilo milione života, koje je čitave zajednice i narode stavilo van zakona. Ali, gde se naše istorijsko pamćenje izgubilo, i zašto nove generacije to ne razumeju? Bačena je magla na istoriju, i u toj magli ne razaznaje se dobro i zlo, ko su dželati, a ko žrtve, već se tvrdi da su svi dželati i svi žrtve… U proteklih sto godina mi smo imali tri istorijske situacije da tri različite države organizuju istorijsko pamćenje i tumačenje istorije. I uvek su se istorijske činjenice selektivno birale i selektivno tumačile. Od devedesetih godina Srbiji je vraćena jedna mitska matrica, anahrona, gde se pozivanjem na prošlost pravdaju određene političke težnje. Ta matrica je preživela, iako je od 1945. do 1990. bila zaleđena, da bi se ponovo vratila i bila upotrebljena u korist vladajuće elite i to samo da bi se opravdali ratovi devedesetih. Upravo ova knjiga ima funkciju da postavi sva ta brojna istorijska pitanja, da organizuje ljude i inicira nas da pokušamo svi zajedno da odgovorimo šta nam se to dogodilo, pa ne umemo (više) da prepoznajemo fašizam. Grupa autora ove knjige je pokušala da odgovori na ta pitanja. Ona jeste manjina, ali ima svoju važnu ulogu, i može da pokrene ljude. Njena i njihova misija je da se ta manjina okupi, i da zajednički pokušaju da utemelje prave antifašističke vrednosti u ovom društvu – poručio je Micić.

Knjiga je već predstavljena u više gradova Vojvodine, a predstoji joj svojevrsna turneja i po drugim mestima, kako bi se javnost pokrenula i upozorila na jačanje fašističkih pojava, rečeno je na promociji u Subotici.