Gračanica teškom mukom zadržava srpski duh

Preostalih 17 opština čekaju drugi krug glasanja u organizaciji Prištine 9. novembra. Do tada bi trebalo da se zna, rok ističe 25. oktobra, da li mandatar nove vlade kosovski premijer u ostavci Aljbin Kurti ima bilo kakve šanse da obezbedi skupštinsku većinu na osnovu rezultata prvih redovnih parlamentarnih izbora u samoproglašenoj kosovskoj državi, održanih 9. februara ove godine.

Kurti, koji je od predsednice Kosova Vljose Osmani dobio mandat za sastav još jedne vlade 10. oktobra, tvrdi da je sva njegova pažnja sad usmerena na drugi krug lokalnih kosovskih izbora, a da je Pokret Samoopredeljenje spreman i za ponovno glasanje za parlament.

Realni pobednik prvog kruga kosovskih lokalnih izbora je, bar kad se radi o gradonačelnicima, Srpska lista. Vratila je svoje ljude u devet od 10 većinski srpskih opština koje su kao i sve druge kosovske institucije Srbi napustili početkom novembra 2022. u znak protesta zbog odbijanja zvanične Prištine da formira zajednicu srpskih opština (ZSO). Srpska lista, čiji „mozak“ u Beogradu, nije do 12. oktobra 2025. dobila ZSO, ali su većinski srpske opštine prošle kroz iskustvo albanske lokalne samouprave po prištinskom „kroju“ koji je Briselskim sporazumom predviđen i za ZSO, a što znači gašenje svih institucija Srbije.

Kosovski Albanci u prvom krugu izbora 12. oktobra podeli su glasove između Demokratske partije Kosova i Samoopredeljenja koji su prvom krugu izbora dobili gradonačelnike u po tri opštine, Demokratski savez Kosova u dve, Alijansa za budućnost Kosova u jednoj opštini – Dečanima, rodnom kraju njenog predsednika i bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja.

U prethodnom tekstu opisana je situacija u Drenici i delimično Gračanici gde se postavlja pitanje da li će stranka koju svi krive za albanizaciju većinski srpskih sredina na KiM imati snage da se suprotstavi masovnoj prodaji srpske imovine posle Francusko-nemačkog plana i Ohridskog sporazuma?

Gračanica

Ni selo ni grad, Gračanica teškom mukom zadržava srpski duh, kao i njoj susedna mesta, dok je obližnje Kosovo Polje potpuno premenilo ne samo etničku strukturu nego i izgled i infrastrukturu. Pretvoreno je trgovački i biznis centar za celo KiM, u kom teško mogu da nađu sebe Srbi poljoprivrednici iz Kosovskog Pomoravlja koji se sele sa pijace na pijacu u srpskim enklavama ne bi li nešto prodali, jer u njihovom kraju više nema institucija Srbije niti mogu da nađu zaposlenje. Doduše poneki Srbin može da nađe posao u održavanju poslovnog i trgovačkog prostora u Kosovu Polju koje ima neku vrstu „metohijske kopije“ u selu Zrze, nekada poznatom centru za žitarice. U trgovinama uglavnom rade mladi Albanci. Većina njih ne govori srpski ili se bar tako ponaša, dok se sa engleskim nekako snalaze, kao i kupci koji ne govore albanski.
Svakodnevni život na KiM – pekare, samoposluge, pa i sve drugo – jeftinije je nego u ostatku Srbije.

Čak i srpska prehrambena roba, jedina koja u rafovima supermaketa nema oznaku države iz koje dolazi. Pijaca u Gračanici, na kojoj prodaju uglavnom Srbi skuplja je od onih u Metohiji na kojima svoje proizvode nude kosovski Albanci i Muslimani. Jedini izuzetak po ceni i to na celom KiM su kokošija jaja – najjeftinija su tri za jedan evro. Gledano kroz cene, Beograd je za KiM u razvoju definitivno iznad ranga evropske metropole.

Ipak, širom južne srpske pokrajine podjednako brzo i mnogo gradi se kao i u Beogradu, dok su predizborne „stimulacije“ pred 12. oktobar, doduše namenjene različitoj ciljnoj grupi, pokazale da je Kurtijevih 100 evra za studente bili ništa u odnosu na ponudu predsednika Srbije Aleksandra Vučića – 400 radnih mesta u srpskom zdravstvu na KiM. To što se tokom predizborne kampanje i javno otkrilo da će srpsko zdravstvo i obrazovanje biti integrisani u kosovski sistem, nije sprečilo pomamu među masovno nezaposlenim Srbima za prijavu na Vučićev konkurs. Pri tome reč je o predizbornom privremenom ugovoru o radu, a ne stalnom zaposlenju, što ni Vučić, a ni njegov ministar zdravlja Zlatibor Lončar nisu rekli, a za koje je zbog mora potvrda i dokumenata, overenih pečatima države Srbije, trebalo da se ide do „kontejnera“ sa druge strane administrativnih prelaza ili u sela u okolini Raške, Kuršumlije i drugih mesta.

Tu nije naravno kraj državotvornim idejama Vučićevog režima. Na KiM se naveliko priča da će kontejneri sa kontrakosovske strane administrativnog prelaza, koje je SNS-SPS vlast krajem 2012. pretvorila u integrisane međudržavne granice, biti budućnost službenika srpskih opština na KiM koje je Priština zatvorila na osnovu Ohridskog sporazuma. Osim što će morati da svekodnevno putuju, Srbi će, ako se ta kontejner varijanta ostvari, biti izloženi i opasnosti od hapšenja, jer Priština takve aktivnosti, prema slobodnoj proceni i bez pravila, neki kažu i u dogovoru sa Beogradom, tretira kao „antidržavnu delatnost“.

Metohija

Zvanična Priština prema Metohiji ponaša se kao prema već okupiranom prostoru – „Dukađinu“. Ako u centralnom delu KiM ima i nekih tragova srpskog prisustva u oznakama i lokalitetima, Metohija je spolja gledano gotovo albanizovana. Više nema ni porušenih i spaljenih srpskih kuća, svuda je novogradnja. Čak su i ostaci crkve Svete Trojice u pećkom selu Petrič na putu Peć – Priština, koju je 1992. sagradila porodica Karić, skoro da su neprepoznatljivi. Ostali su samo Srbi u enklavama, uključujući i one malobrojne u Peći i Prizrenu, srpski srednjovekovni manastiri.

Jedni istinski multietnički grad na KiM je Orahovac, iako je broj Srba pao na 250 duša i po prvi put više je Srba u obližnjoj Velikoj Hoči, nego u srpskom delu ovog metohijskog mesta. Cela opština ima nešto više od 50 hiljada stanovnika, sam grad sa sve Srbima upola manje. Orahovac je poznat ne samo po vinu, nego i kao mesto na kome je OVK 1998. zvanično počela da deluje u akciji masovne otmice Srba. Posle ovogodišnjeg parastosa srpskim žrtvama iz Opštine Orahovac u kosovski zatvor stigao je sad već bivši službenik Kancelarije za KiM Vlade Srbije Igor Popović koji je u zamenu za kauciju i uslovnu slobodu priznao da je kriv zato što je OVK nazvao terorističkom organizacijom. Doduše, kasnije sa slobode i iz centralne Srbije negirao javno priznanje krivice pred kosovskim Osnovnim sudom u Prištini. Za nešto više od četvrt veka politika srpskih zvaničnika doživela je neviđen zaokret i suzila prostor za normalan život Srba na KiM koji su rešili na ostanu tamo gde su rođeni.

To u stvarnosti znači da se u većinski albanskom okruženju vodi račina o svakoj reči, da se osluškuju potezi Beograda i Prištine, ali i lokalni i svetski tokovi.

Albanci shvatili da je Orahovčane Beograd pustio niz vodu

Orahovčani kažu da su njihove komšije Albanci shvatili da ih je Beograd pustio niz vodu i da se u skladu sa tim i ponašaju. Srbi u Orahovcu, inače, žive u nekoj vrsti „sendviča“ između albanskog dela grada iz kog su 1999. proterani i novodoseljenih albanskih komšija koji u najvišem delu Orahovca kupuju ili se useljavaju u napuštene srpske kuće, menjajući izgled i duh orahovačke „bašte rajske“. U donjem albanskom delu grada nalaze se: opština, sve institucije, autobuska stanica, glavne trgovine, apoteke, džamije sa posebno uređenim prostorom, pijaca, nekad najmodernija škola u celoj nekadašnjoj SFR Jugoslaviji koju je sad čisto albanska… Srbi žive u nekoliko ulica u brdu gde je sve više Albanaca.