HAARPun sa Aljaske do Beograda

Oficijelna objašnjenja tog projekta, pokrenutog 1993, u Gekonu na Aljasci, jesu da se radi o istraživanju kojim žele da se „razumeju, stimulišu i kontrolišu procesi u jonosferi koji mogu da izmene učinak komunikacionih sistema i onih za nadgledanje“. Radi se o istraživanjima negde između 70 i 300 kilometara (iznimno i do maksimalnih 1000 kilometara, što je tri puta više od visine na kojoj se nalazi Međunarodna svemirska stanica!) iznad Zemlje, a kao jedan od ciljeva navodi se i izučavanje fenomena polarne svetlosti i radio-komunikacija. Ispitivanje bi trebalo da traje dvadeset godina.

Ono što je pobudilo mnogo sumnji i u samoj SAD kao i širom sveta jeste ono što se napominje, a to je da je jedan od glavnih zainteresovanih sa istraživanje Armija SAD koja želi da ispita: izazivanje eksplozija bez razornih efekata kakve imaju nuklearne bombe, komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana pomoću radijacije ekstremno niske frekvencije (ELF), prodiranje na isti način u zemljino tlo radi pretraživanja tunela ili skrovišta, zaštita teritorije Amerike od neprijateljskih interkontinentalnih aviona i balističkih projektila, uništavanje neprijateljskih satelita, raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji, ometanje i apsolutno ometanje i potpuno onemogućavanje komunikacija na određenim područjima, menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno delovanje na klimu na željenom prostoru.

Za pokretanje projekta utrošeno je 250 miliona dolara. Misterija i tajne su bili njegov stalni oreol. Pored Armije u njemu učestvuje i Univerzitet u Aljasci, zatim Stanford Univerzitet, pa Pen State Univerzitet, Boston koledž, UCLA, Klemson Univerzitet, Dartmouth Koledž, Kornel Univerzitet, Džon Hopkins Univerzitet, Univerzitet Merilend, Koledž Park, Univerzitet Masačusets Amherst, MIT, Politehnički institut Njujork i Univerzitet u Tulsi. Iako se sve to zna, ipak oko čitavog posla postoje tabui. U Americi, ali i u Srbiji.

Kada su navodno u selu Beljina, opština Barajevo, pedeset kilometara od Beograda prema potpuno neproverenim informacijama „instalirane antene HAARP sistema“, krenula su pitanja, zabrinutost da to štetno utiče na ljude i naravno – teorije zavere..

O ovome ništa ne zna filijala Geodetskog zavoda, na čijem je to prostoru. Na isti način „pojma nemaju“ ni vlasnici placa, na kojem je „HAARP postavljen“. U čitav posao nisu upućeni ni u Ministarstvu odbrane, pa ni u Sektoru za vanredne situacije MUP-a Srbije…

Zabrinuti komentator

Ruski vojni magazini su se bavili ovom temom ukazujući na opasnost da se pokrene proces u kome bi se poremetili zemljini magnetski polovi.

Evropski parlament je povodom HAARP-a izrazio zabrinutost za životnu sredinu, a bilo je i komentara da se mora obratiti pažnja kako se ne bi pokrenuli procesi koji bi doveli do zemljotresa…

Komentari na društvenim mrežama su podeljeni. Dok je po jednima ovo projekat opasniji od atomske bombe, drugi smatraju da daleko više plaši zračenje Sunca. Najekstremniji komentari zabrinutih građana smatraju da se radi o najrazornijem oružju koje je ikada napravljeno. Sumnjaju da su tvorci upotrebili Tesline ideje, modifikovali ih i napravili nešto veoma opasno…

Na hiljade mrtvih ptica u pojedinim incidentima, delfini i kitovi nasukani na obalama okeana, pa sve do uragana Suzan po njima su posledica neodgovornih testova. Naravno, sve je u sferi nedokazanog.

HAARP-ov glavni naučni cilj je oficijelno istraživanje jonosfere, posebno magnetizma i njegovog ponašanja te mogućnost uticaja. Pri tome je Jonosferski istraživački instrument (Ionospheric Research Instrument ili IRI) osnovni aparat. Upotrebljava se za slanje energije u male delove jonosfere, kako bi se analiziralo i razumelo njeno ponašanje.

Često se sa svim tim u vezi pominje i takozvana Teslina mašina za zemljotrese, koju je pronalazač napravio u svojoj laboratoriji i tvrdio da sa njom može izazvati ograničeni potres! O tome je pisao časopis Telegram još 11. jula 1935. godine, prenoseći Teslinu izjavu: „Eksperimentisao sam sa vibracijama i imao sam mašinu koju sam želeo da isprobam. Kada sam je podesio na odgovarajuće vibriranje moglo se osetiti lagano podrhtavanje u ograničenom, odabranom prostoru oko jednog bloka, sa fokusom na jednu zgradu. Kada sam to malo pojačao, asistent i ja smo čuli čudan zvuk koji je dolazio iz dubine, od lomljenja betona i armature u njemu. Nisam bio siguran da mogu mašinu potpuni kontrolisati pa sam jednostavno zgrabio čekić i razbio je. A na ulici haos. Stigla je policija, pa i ambulantna kola. Rekao sam asistentu da ništa ne otkriva, da kaže da misli da se radi o laganom, ograničenom zemljotresu.

Tesline ideje

Oni koji izučavaju pozadinu HAARP patenta smatraju da je to tvorevina britanske kompanije ARKO, jedne od vodećih naftnih kompanija u svetu, koja je bila izvođač primarnih radova na Aljasci pa to prepustila SAD. Osnovu zamisli čine Rajteonovi principi bežičnog prenosa informacija i energije na ogromne daljine, a po zamislima upravo Nikole Tesle.

Kao što je poznato, Tesla je uvek govorio o mirnodopskoj upotrebi znanja. Isto to izjavljuju i zvaničnici Ministarstva odbrane SAD, u svojim lakonskim izjavama – da je HAARP samo defanzivni alat vojske.

Od završetka Drugog svetskog rata pa do HAARP projekta Armija SAD i najveće naučne ustanove u toj zemlji poduzeli su mnogo velikih istraživanja, a sve sa ciljem kako bi ovladali ovim znanjima i moćima koje bi toj državi dale status kakav niko nema.

Oni koji imaju novac i industrijsku moć žele i najmoćnije oružje. Sve ostalo je na drugom mestu.

Pitanja za Ministarstvo odbrane Srbije

Ima glasova da su priče o antenama u selu Beljina kod Barajeva, zapravo, zabuna koja je krenula sa američkog univerziteta Stenford, jednog od nekoliko koji imaju veze sa HAARP projektom. Navodno je za sve kriva neprecizna mapa na sajtu Stenford univerziteta, prema kojoj je jedan VLF prijemnik u Barajevu – Srbija. Jedan doktor nauka sa Stenforda koji radi na HAARP projektu, navodi da je istina da je on poslao u Srbiju antenu, prečnika 260 cm, visoka 130 cm, i nju je postavila na elektronski prijemnik, na krovu Instituta za fiziku u Zemunu kako bi naučnici iz tih podataka mogli da izvode zaključke o nepravilnostima u jonosferi, a sve to u svrhu poboljšanja telekomunikacija. Ovaj prijemnik nema veze sa HAARP-om, već meri neke druge, takozvane „veoma niske frekvencije“ (VLF) u jonosferi.

Danas je pokušao da ove poluinformacije proveri u Ministarstvu odbrane.

„Koliko znam, nemamo nikakvih saznanja. Neki su se ranije raspitivali za HAARP, ali mislim da im, nažalost, nismo mogli pomoći. Najbolje bi ipak bilo da na Ministarstvo odbrane uputite pitanja, pa da vidimo da li se nešto može uraditi“, ljubazno su nam nezvanično rekli u službi koja se bavi odnosima sa medijima pri Ministarstva odbrane Srbije. Za svaki slučaj imejlom smo uputili sledeća pitanja:

1.) Da li se zna kakva se istraživanja na projektu HAARP, ili High-frequency Active Auroral Research (Program aktivnog zvezdanog istraživanja visoke frekvencije) vrše u Srbiji?

2.) Da li su vojni stručnjaci ili naučnici iz Srbije angažovani na tom projektu?

3.) Kada je aranžman na istraživačkom projektu HAARP sklopljen i do kada će trajati?

4.) Da li se kontroliše uticaj tog istraživanja na okolinu?

Odgovore ćemo objaviti čim ih dobijemo iz Ministarstva odbrane.