Prošla godina bila je prelomna – zasađeno je više loze nego što je iskrčeno vinograda, tvrdi Petar Samardžija, vrstan poznavalac vina i urednik časopisa Svet pića. Uz pomoć države čak i mlađi ljudi počinju da se vraćaju lozi, a država to nagrađuje više nego ikada u istoriji vinogradarstva kod nas.

Sorta koja zarađuje trideset hiljada evra

Kako se na hektaru vinograda može napraviti biznis? Odgovor nam daje dr Ivan Kuljančić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i upravnik fakultetskog Oglednog polja za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, autor nedavno kod Prometeja objavljene kapitalne knjige Vinogradarstvo, koja je pozdravljena kao teorijska potpora i praktično uputstvo za najavljenu renesansu gajenja vinove loze kod nas.

– Na Institutu za vinogradarstvo stvorili smo nove sorte koje ostvaruju veoma dobar rod i i imaju mnogo šire, tako da možete da idete s nižom cenom a da ipak ostvarujete lepu dobit. Izvešćemo računicu na našoj veoma popularnoj sorti „sila“ koja rodi od 18-20 tona grožđa, a ima randman šire oko 68 odsto na ručnoj cednici.

Tako dobijate oko 13 hiljada litara šire sa jednog hektara pod lozom sorte „sila“, pa kad se to istaloži i prevri, bude oko 12-12,5 hiljada litara vina. Kada to vino flaširate u boce od 0,75 litara (to je oko 18.000 boca) koje, etiketirane, prodajete samo po 2 evra – to je 36.000 evra.

Nedavno je u Institutu za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede Jožef Sabo potpisao ugovore sa Zvonimirom Prislanom i Aleksandrom Ostojićem iz Novog Sada, Danielom Spevakom iz Bačkog Petrovca, Jovanom Kuzmanovićem iz Čerevića i Valerijom Dani iz Skorenovca koji su postali prvi korisnici kredita za podizanje višegodišnjih zasada autohtonih sorti vinove loze u Vojvodini. Fond za razvoj poljoprivrede otvorio je ovu kreditnu liniju jer je važno da se u našoj zemlji, pre njenog pristupanja EU, povećaju površine pod vinovom lozom i to baš autohtonim ili odomaćenim sortama.

Krediti i subvencije

– Naša kreditna linija za nove zasade vinove loze traje pet godina, a tri godine je grejs period. Vinova loza počinje da rađa u četvrtoj godini od zasnivanja novog vinograda. Kamatna stopa od dva odsto godišnje je izuzetno povoljna, a jedan lozni kalem košta 68 dinara. Lozni kalemovi se nabavljaju u Institutu za vinogradarstvo, renomiranoj ustanovi koja radi već preko 60 godina – kaže Jožef Sabo.

Kada lozu posadite ovog proleća, u junu ćete pozvati poljoprivrednu inspekciju koja će sačiniti zapisnik, a vi ćete od republičke Vlade dobiti povraćaj 130 dinara za svaki deklarisani lozni kalem.

– Povoljnim kreditima želimo da povećamo površine pod vinovom lozom u Vojvodini bar za 15 hiljada hektara i da obezbedimo uslove za proizvodnju kvalitetnih vina karakterističnih za ovo podneblje. Zato smo se odlučili za autohtone i odomaćene sorte vinove loze, kao što su frankovka, portugizac, slankamenka, ružica, župljanka, neoplanta, italijanski rizling, kaberne sovinjon – kaže Sabo.
Direktor pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede, po zanimanju agronom a po vokaciji zaljubljenik u vinogradarstvo, i sam vlasnik hiljadu čokota loze i trećeplasiranog crnog vina s poslednjih Dana vina u Temerinu, tvrdi da trenutno u Srbiji ima samo oko 20 hiljada hektara pod aktivnim vinogradima, a EU nam je dala zeleno svetlo da povećamo te površine za oko 40 hiljada novih hektara, što daje osnovu za priču o renesansi vinogradarstva i za ovu kreditnu liniju za nove zasade autohtonih sorti vinove loze.
S jednog hektara vinove loze, ilustruje on, ukoliko se primeni sva agrotehnika prema savetima stručnjaka, može da se postigne prinos između 10 i 12 tona grožđa. Od toga se može proizvesti od šest do 6,5 hiljada litara vina koje valja flaširati i prodavati između 150 i 200 dinara za litar. Kada to prevedemo u novčanu vrednost videćemo da se sa hektara vinove loze mogu ostvariti primanja od hiljadu evra mesečno tokom cele godine. Koja to proizvodnja, pita Sabo, danas može obezbediti platu od hiljadu evra mesečno? Bilo bi dobro da se mladi zainteresuju za vinograde jer je to perspektivan posao koji će i država podsticati. Svi koji su do sada potpisali ugovore za kreditiranje novih zasada vinograda sa Fondom uglavnom su mlađi ljudi.
Aleksandar Ostojić, trideset osmogodišnji tehnolog iz Novog Sada, od malih nogu zadivljen prizorima vinograda po obroncima Fruške gore, znao je da će u životu jednostavno morati da se bavi vinogradarstvom. Danas je jedan od prvih korisnika podsticajnih sredstava pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede koji dodeljuje kredite za zasnivanje novih zasada autohtonih sorti vinove loze.
– Sto puta sto metara, to je taj jedan hektar koji za ratarstvo ili povrtarstvo možda i nije neka površina, ali za vinograd je sasvim dovoljna. Recimo, u francuskoj oblasti Šampanja, a to je čuvena i geografski zaštićena oblast – tamo se vinogradi prodaju na are, znači, deset puta deset metara. Tamo sam bio u jednom vinogradu gde, zbog tržišnih uslova, hektar vredi milion evra – priča oduševljeno Aleksandar.
– Za mojih 1,2 hektara uzeo sam od pokrajinskog Fonda za razvoj poljoprivrede kredit za 4.600 loznih kalemova, pripadajuće bagremove, stubove i žicu, što iznosi nešto oko sedam hiljada evra, iznosi nam svoj biznis-plan ovaj novopečeni vinogradar. Taj moj hektar sam svojevremeno kupio za dve hiljade evra i od parloga ga pretvorio u obradivo zemljište pripremljeno za zasnivanje vinograda, a upotreba mašina koje su krčile i nivelisale teren koštala me je oko 3,5 hiljada evra. Zajedno sa angažovanjem radnika za sadnju vinograda i troškovima u prvim godinama dok vinograd još ne rađa, to je oko 15 hiljada evra – kaže on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Još vesti iz ovog grada