Oni govore italijanski, jedu italijansku hranu i najvijaju za italijanske fudbalske klubove, ali nisu Italijani. U stvari, teško je reći šta oni stvarno jesu. Hiljade ljudi živi u Italiji bez državljanstva ili ličnih dokumenata. Većina su građani zemalja koje više ne postoje, poput Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Nikada nisu dobili državljanstvo od zemalja koje su nastale iz onih raspadnutih, a s druge strane nisu ispunili uslove da postanu Italijani.
Teško je reći koliko ih tačno ima, pošto žive na marginama društva, ali katolička zajednica Sant' Eđidio procenjuje da je njihov broj između 10.000 i 15.000. Često ih gone vlasti koje nastoje da ih deportuju kao ilegalne imigrante, iako nemaju gde da se vrate.
Život u predvorju pakla može da bude naročito težak za one koji su rođeni u Italiji i u toj zemlji pohađali školu a koji, kada napune 18 godina, prema zakonu postaju nešto više od ilegalnih imigranata. „Nismo Jugosloveni, nismo Italijani. Mi smo poput oblaka“, kaže Toma Halilović koji živi sa roditeljima, suprugom i decom u privremenom kampu u predgrađu Rima. Halilović, koji ima 26 godina, rođen je u italijanskoj prestonici. Njegovi roditelji legalno su došli iz Jugoslavije u Italiju 1970-ih godina.. Kada je navršio 18 godina, verovao je da će dobiti italijansko državljanstvo. Deca stranih roditelja koja se rode u Italiji ne dobijaju automatski državljanstvo, ali mogu da ga traže između 18. i 19. godine ukoliko sve vreme, i to legalno, žive u toj zemlji. Halilović je u intervjuu agenciji AP objasnio da je njegov zahtev odbijen iz tehničkih razloga: po rođenju nije prijavljen zato što to tada nije bilo obavezno. „Rekli su mi da sam rođen u tranzitu. Šta to znači? Ovo je moja domovina“, kaže Halilović.
U nekim slučajevima, roditelji ne prijavljuju decu po rođenju zato što su izgubili državljanstvo svoje matične zemlje i ne mogu da obnove boravišnu dozvolu, kaže Paolo Maroko de la Roka, profesor imigracionog prava na Univerzitetu Urbino, u centralnoj Italiji. Mnogi od ovih gotovo „nevidljivih“ ljudi u Italiji su Romi iz bivše Jugoslavije. Zbog toga što nemaju radne dozvole ili lična dokumenta, teško im je da nađu zaposlenje i izvuku se iz siromašnih naselja u kojima živi većina od 150.000 Roma Italije. Romi su na udaru i žestoko kritikovanog novog popisa stanovništva konzervativne administracije premijera Silvija Berluskonija, koji predviđa uzimanje otisaka prstiju odraslih i maloletnih Roma ukoliko nemaju važeća lična dokumenta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
