Amerika je imala sreću da nađe dostojnog neprijatelja. Sovjetski Savez, sa znatno slabijom flotom, ali istom idejom – da je militarizam izvor svake moći – upustio se u četrdeset pet godina dug hladni rat sa Sjedinjenim Državama. Ostatak sveta našao se pred teškom odlukom koga podržati-SAD ili SSSR. Neutralnost je bila teško održiva.
Iako su se Jugosloveni prvi put držali podalje od opasnosti postajući taoci komunizma, mnogi nisu imali tu sreću, pa je tokom hladnog rata, Vašington intervenisao vojno više od dve stotine puta širom sveta, izigravajući ,,svetskog policajca’’, sa starom dobrom zamisli da je svetu potreban mir.
Američko ministarstvo spoljnih poslova, Stejt department, pružilo je podršku revoluciji i antikolonijalnim ratovima koje su preduzimali azijski narodi u želji da se oslobode kolonijalnih, Kine i Malezije od 1950. do 1953. Koreja je ubrzo postala mesto najvećih sukoba. Vašington je imao savršenu priliku da Aziji pokaže moćsvog oružja. U „neredima“ je ubijeno više od četiri i po miliona Korejanaca, od čega su tri četvrtine bili civili. Koreja je i danas podeljena, a mir većviše od pola veka održavaju američke vojne trupe, neki kažu, čekajući novi rat.
U Dominikanskoj Republici, 1965. građani su dobili poruku prijateljskog Vašingtona da je glasanjem izabrani predsednik republike nepoželjan za SAD i da će „Vašingtonov čovek’’ nastaviti da obavlja funkciju. Kako se dominikanski narod veoma uznemirio zbog takve poruke, dvadeset dve hiljade vojnika je poslato da pomogne rešavanje situacije.
Kada su Amerikanci počeli da shvataju kako njihovi lideri pomažu svetu, nastala je neslana šala: „Ponekad moramo da uništimo neku državu, da bismo je spasli“. Kao velika i odgovorna sila, Sjedinjene Države su morale da reaguju i na krizu u Vijetnamu od 1964. do 1973. pa su širokih ruku sa neba Vijetnamu isporučile sedam miliona tona bombi ili ako to podelimo sa tadašnjim brojem stanovnika Vijetnama – 125 kilograma bombi po osobi. Iako su ovom okršaju, poznatijem kao Indokineski rat, američki vojnici bili samo pomoćni, 60.000 ih je poginulo, a 300.000 onesposobljeno.
U Libanu 1982. i 1983. trajao je civilni rat nakon izraelske invazije. Sjedinjene Države aktivno su učestvovale u ratu, podržavajući Izrael.
Prema tadašnjem američkom predsedniku Ronaldu Reganu, Grenada je ugrožavala američku državnu bezbednost, pa je po naređenu intervenisano i na ostrvu je postavljena nova, ,,odgovarajuća’’ vlada.
Kada se libijska vlast promenila i kada je na čelo Libije došao čovek koji nije velikodušno sarađivao sa američkim naftnim gigantima kao kralj Idris, nije preostajalo ništa drugo nego da se 1986. izda naređenje za bombardovanje glavnog grada Libije, Tripolija, pod zanimljivom optužbom da je Gadafi, novi lider, odgovoran za smrt dvojice američkih vojnika u bombaškom napadu na nemačku diskoteku.
„Svetski policajac“ imao je pune ruke posla i kada je Britanija dala evropskim Jevrejima teritoriju Palestine, kao utočište nakon holokausta. Palestina je ubrzo postala Izrael, a veliki broj Palestinaca stavljen je pod surovu kontrolu Izraela. Zapadna obala i Gaza, postaju centar okupacije, SAD ih podržavaju milijardama dolara godišnje i najsavremenijim naoružanjem. Kriza traje i danas.
Na drugom kraju sveta, komšijskom, u Centralnoj Americi, u isto vreme vlada korupcija i potpuna anarhija, što je bio dovoljan motiv da, štiteći demokratiju, Pentagon i CIA usmere svoje resurse i kazne Nikaragvu, El Salvador i Gvatemalu, koji se, uzgred, i danas suočavaju sa velikim, nepromenjenim problemima. Da bi problem bio veći, Pentagon je u Džordžiji otvorio ,,Američku školu’’, kojoj je zadatak da obučava vojnike latinoameričkog porekla kojima je posao da intervenišu baš u latinoameričkom području.
U dugo iščekivanom partneru, Africi, rat za nezavisnost Angole i Mozambika otvorio je nove mogućnosti Americi u trgovini oružjem. Kako izazovi za veliku silu nikada ne prestaju, pojavio se još jedan, veoma primamljiv. Naime, kada je Avganistan odlučio da mu Sovjetski Savez više ne bude prijatelj, bila je potrebna pomoćda se prijateljstvo raskine. U pomoćje pristigla Amerika oružano podržavši islamski, avganistanski svet. Veliko prijateljstvo između Osame bin Ladena i CIA, neočekivano će se kasnije pretvoriti u najljuće neprijateljstvo. Sovjeti iako sa značajno manjom i nerazvijenijom ekonomijom, nisu imali izbora nego da sva ulaganja usmere u vojsku. ,,Srpska braća’’ se u tom potezu nisu pokazali kao mudri, jer je pokušaj dostizanja američke vojne spremnosti uslovio potpuni kolaps ekonomije, gubitnički položaj u hladnom ratu i teške godine za sovjetsku imperiju.
Najveći protivnik bio je poražen. Sjedinjene Države su mogle da se opuste i mirno uđu u novu fazu svog spoljnopolitičkog delovanja, gde je trebalo promisliti i smisliti novi svetski poredak.
Autor je maturant Užičke gimnazije koji u okviru razmene boravi u Americi
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
