Hrabro srce

Ipak, iako je ova nagrada mogla da bude šansa da se slavni „Pobesneli Maks“ vrati na velika vrata na filmsku scenu, budući da se već godinama nalazi na holivudskoj „crnoj listi“, dolazak Gibsona na filmsku smotru pratili su protesti češke jevrejske zajednice, koji su u svom pismu predsedniku festivala podsetili da glumac spada u veoma kontroverzne ličnosti.

Gibson je još sa svojim filmom „Stradanje Isusovo“ iz 2004. godine izazvao negodovanje Jevreja, koji su smatrali da njegovo ostvarenje opravdava antisemitizam. Ipak, slavni glumac je sam sebe doveo u neprilike, kada je dve godine kasnije, prilikom hapšenja zbog vožnje pod uticajem alkohola izjavio da su „Jevreji krivi za sve ratove“. Situaciju nije popravilo ni javno izvinjenje, lečenje od zavisnosti od alkohola, kao ni tretmani za smirivanje besa.

Negativan publicitet usledio je i dok se razvodio od svoje supruge Robin Mur, sa kojom je 26 godina bio u braku i ima sedmoro dece. Gibson je i pre formalnog razvoda bio u vezi sa ruskom pijanistkinjom Oksanom Grigorijevom, koja je već tada bila trudna. Međutim, i ova veza je okončana jer ga je Oksana optužila za nasilničko ponašanje.

Mel Gibson rođen je 3. januara 1956. godine u Piksilu u državi Njujork. Bio je sedmo od jedanaestoro dece u porodici. Ubrzo se preselio u Sidnej jer je njegov otac strahovao da će mu sinovi biti poslati u rat u Vijetnamu. Posle srednje škole, Gibson je želeo da postane novinar, ali je na sestrin nagovor upisao školu drame. Prelomna tačka njegove karijere bio je film „Pobesneli Maks“ iz 1979. godine, a njegovu australijsku karijeru obeležili su i filmovi jednog od najboljih reditelja ove zemlje Pitera Vira – „Galipolje“ i „Godina opasnog življenja“. Obojica su potom stigla do Holivuda, a tamo je za Gibsona usledio akcioni serijal „Smrtonosno oružje“, pa „Tekila sanrajz“, „Ptica na žici“, ali i naslovna uloga u „Hamletu“, uloga u Linčovom „Hotelu od milion dolara“, te možda jednom od poslednjih dobrih filmova u kome je igrao – SF hororu „Znaci“.

Gibson je debitovao kao reditelj 1993. filmom „Čovek bez lica“, a najveći uspeh ostvario je u Oskarom nagrađenom filmu „Hrabro srce“. Nakon istorijske drame o Škotskoj, vratio se još dalje u istoriju sa „Stradanjem Isusovim“ snimajući film na aramejskom jeziku kojim se govorilo u Isusovo vreme, baš kao što je to kasnije uradio u „Apokaliptu“ snimajući ga na jeziku Maja. Nije zato čudno što je kritičar Njujork tajmsa o Gibsonu napisao da je i pored svih optužbi za antisemitizam, pijančenja i nasilje, u pitanju odličan reditelj. Trenutno je ponovo „samo“ glumac i završava snimanje trećeg dela „Plaćenika“, u kome igra sa akcionim herojima poput Stalonea, Stetama, Džet Lija, Banderasa, Snajpsa, Ludgrena, Forda, Švarcenegera.