U obeležavanje 17 vekova od donošenja Milanskog edikta umešalo se mnogo toga, pa ima i promašaja. Država i grad Niš iz ovakvog događaja pokušavaju izvući što veću materijalnu korist, a kršćanske crkve propuštaju izvući što veću duhovnu korist – da crkvene zajednice budu autentične u što većoj meri – ocenjuje za Danas fra Niko Josić, župnik niške župe Katoličke crkve Uzvišenja svetog Križa.
U Nišu, gde se održava centralna proslava jubileja Milanskog edikta, katolički vernici obeležiće jubilej svetom misom 21. septembra, a pravoslavni centralnom liturgijom 6. oktobra. Da li su zasebne verske „proslave“ u duhu Milanskog edikta, akta o verskoj slobodi i toleranciji koji je donet u vreme jedinstvenog hrišćanstva? Da li i zašto mora da bude tako?
– Razlog za zasebne liturgije, odnosno svetu misu i liturgiju, jednostavan je. Mi kao dve „vodeće“ kršćanske crkve još nismo u jedinstvu oltara i teologije. Ne možemo držati zajedničku liturgiju iz tehničkih i teoloških razloga. Ne možemo je zajednički služiti a imati teološke razlike u nekim člancima vjere. Milanski edikt ne može nositi svu težinu kao povod za tu vrstu jedinstva. Nama i nije potrebno jedinstvo u tom smislu, jer Isus moli Oca da svi budemo jedno, a ne da budemo jedinstveni. To su dva različita egzegetska termina. Neka se Bog slavi na različite načine i različitim jezicima, s tim da to ne bude na razini zloupotreba, odnosno tako što ćemo jedni drugima spočitavati ko je u pravu, a ko greši. Kao katolički teolog kažem: to nije kršćanski i evanđeoski. Dakle, naše dve crkve slave na dva datuma, ali im je zajedničko da – slave. Na tome treba graditi suživot, u svojoj različitosti koja vodi ka tome „da svi budemo jedno“. Nažalost, izgleda da u godini jubileja neće biti organizovan ni neki drugi zajednički molitveni čin. Izgleda da nećemo zajedno izmoliti ni „Oče naš„ ili drugu molitvu, a to nije dobro.
Da li se na taj način propušta prilika za praktikovanje ekumenizma? Zar ekumenizam suštinski ne ide uz dokument kakav je Milanski edikt?
– Obeležavanje jubileja Milanskog edikta je, nažalost, u tom smislu – promašaj. Jubilej nije iskorišćen kao dobra prilika da pridonesemo ekumenizmu. Propuštena je prilika da proslava jubileja bude doprinos zbližavanju kršćanskih crkava. Možemo tražiti razloge u svakome i svačemu, ali mislim da nije bilo dovoljno volje sa jedne, druge i treće strane da se jubilej iskoristi kako bi uznapredovali na putu ka jedinstvu. Predstavnici Katoličke i drugih crkava biće na centralnoj liturgiji SPC samo puki promatrači. A za korak više ka jedinstvu naših crkava nije dovoljno da predstavnici crkava samo gledaju liturgiju, već i da budu aktivni. Ako već ne postoje tehnički i teološki preduslovi za zajedničku liturgiju, zar nismo mogli da organiziramo zajednički molitveni događaj svih kršćanskih crkava i zajedno izmolimo izabranu molitvu?
Šta smatrate najvećim propustom u tom smislu?
– Nije se dovoljno, pa čak ni minimalno, komuniciralo između kršćanskih crkava kako bi se učinio korak više ka zbližavanju i razumevanju. Ne bih optuživao ni Katoličku crkvu ni sestrinske crkve – Pravoslavnu i Protestantsku, ali kod svih, podjednako, vladala je inertnost na ovom planu. Ja sam lično, recimo, iščekivao dolazak i posjet pape Nišu i Srbiji. Ne želim bacati krivicu na bilo koga, ali činjenica je da je za to postojala jedna vrsta nezainteresiranosti crkava.
Prema dostupnim podacima, u organizacionim telima za proslavu jubileja na državnom i niškom nivou samo su predstavnici SPC i Katoličke crkve, ali ne i ostalih hrišćanskih crkava koje postoje u Srbiji. Je li to u duhu Milanskog edikta ili je propust?
– Ja sam član Organizacionog odbora Niša i čini mi se da je propust što i druge krišćanske zajednice nisu direktno uključene u proslavu jubileja kroz svoje predstavnike u ovom telu. Ne želim da optužujem bilo koga, ali upućujem poziv da se, ako je ikako moguće, ova pogreška ispravi i na razini države i na razini grada.
Đorđević: Možda 2113. ako bude hrišćana
– Čemu toliko angažovanje, trošenje energije i novca, ako se ne iskoristi jubilej kao prilika za neposrednije približavanje „dva plućna krila“ hrišćanstva? Kako bismo svi mi voleli da vidimo u Nišu stotinu hiljada pravoslavaca i katolika u zajedničkoj molitvi. Ali, obe strane odbijaju nekakav „intercommunio“, spoljašnje sjedinjenje, ujedinjenje u institucionalnom i organizacionom vidu. Ovakav „san“ će se ostvariti tek kada nadođe zajedništvo u veri i dogmatima, a to može biti, na primer, kada se približi sledeći jubilej Milanskog edikta 2113. Može biti, ako tada uopšte bude hrišćana – kaže za Danas sociolog religije Dragoljub Đorđević. On dodaje da nije u duhu Milanskog edikta što u organizacionim telima na nivou države i grada nema predstavnika i drugih hrišćanskih crkava i podseća da je predstavnik Reformatorsko hrišćanske crkve govorio na otvaranju jubileja Milanskog edikta u Nišu, a da bi bilo dobro pretpostaviti da će predstavnici i drugih tradicionalnih hrišćanskih crkava – Evangelističke hrišćanske i Slovačke evangelističke crkve, biti uključeni u sledeće brojne svečanosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
