Foto: Jovan GojkovicŠtrajk glađu ostavlja ozbiljne posledice po organizam, upozorava lekar internista Dejan Hristov, upitan šta se dešava ljudskom organizmu prilikom višednevnog odbijanja hrane.
Povod za razgovor sa internistom je štrajk glađu Dijane Hrke, majke koja je izgubila dete pod nadstrešnicom koja se srušila zbog korupcije u Srbiji.
Ona već dvanaesti dan protestuje ispred Skupštine.
Za istu odluku su se odlučili i Milomir Jaćimović i njegov maloletni sin Milan, koji četvrti dan štrajkuju, u Novom Sadu ispred Banovine.
Dejan Hristov naglašava da svaki štrajk glađu ostavlja strašne posledice po onoga ko protestuje, pojašnjavajući stvari nisu crno-bele.
– Dijana Hrka već podnosi strašnu žrtvu, jer pored slabosti i malaksalosti, ona je podložnija infekcijama, psihološkim problemima i oštećenjem i propadanjem organa. Čak i da prekine štrajk glađu sada, posledice po njen organizam su verovatno već uzele maha. Ona je svakako ovim već sebi skratila kako život, tako i kvalitet života, jer je rizik od oštećenja organa u budućnosti značajno porastao – upozorava Hristov.
On navodi da to može da podrazumeva probleme sa srcem, bubrezima, ali i da su neurološki problemi izvesniji kod ljudi koji štrajkuju.
– Nadam se da će poslušati naše molbe i da neće morati da podnese i onu konačnu žrtvu, jer smo već izgubili dovoljno dobrih ljudi – uviđa Hristov.
Hronološki pregled: Posledice po telo i organe
Lekar pojašnjava da organizam praktično počinje da štedi još od prvog dana i da koristi ono što ima od rezervi. U početku su to šećeri, da bi nakon četvrtog-petog dana telo “prebacilo” metabolizam na produkte razgradnje masti iz depozita. Pacijenti to opisuju kao da su tih dana “odjednom dobili energiju”, da su se bolje osećali, kaže lekar.
Kako vreme prolazi, dolazi do pada elektrolita, što može dovesti do pogoršanja telesnih funkcija, upozorava.
– Produženo gladovanje može dovesti i do psiholoških problema, impulsivnog ponašanja, besa, pojačane agresivnosti, ali najčešće kasnije vodi u letargiju, čak i depresiju. Nakon dve nedelje javlja se vrtoglavica, problemi sa koordinacijom pokreta. Telo počinje da se “gasi”, odnosno da prelazi na bazični mod, da bi se što duže sačuvalo. Nakon tri nedelje smanjuje se broj otkucaja srca, temperatura tela može da počne da pada. Zbog nedostatka vitamina i nutrijenata koža može početi da puca, nokti i kosa se lome. U četvrtoj nedelji obično dolazi do problema sa vidom i sluhom, zbog oštećenja vidnog i slušnog nerva – upozorava lekar.
Hristov ističe da mu etika nalaže da se ovde zaustavi, da napomene da je sve ovo jako varijabilno i da se ne sme uzimati zdravo za gotovo. Upitan da li konkretno misli na stanje Dijane Hrke i njenu prognozu, on odgovara potvrdno.
– Tako je. Ne želim da neko ko ovo čita stekne utisak ili bude ohrabren da nastavi dalje sa štrajkom, jer je, eto, moguće još da se preživi bez hrane. Sve ovo, odgovor organizma na gladovanje, zavisi od mnogih faktora. Dijani ne ide u prilog što je na otvorenom, jer dolazi zima i temperature padaju, što je dodatni izazov za njen organizam. Vrlo je upitno kakvo je njeno zdravstveno stanje bilo pre ovoga. Ona je majka koja je već godinu dana pod ogromnim, možda najvećim stresom, jer je izgubila svoje dete i traži pravdu koje nema ni na horizontu još uvek. Sve je to već iscrpelo njen organizam – kaže Hristov.
Lekar navodi i podatak da se situacija razlikuje od čoveka do čoveka, te podseća da su neki od demonstranata kroz istoriju umirali nakon samo tri nedelje od početka štrajka glađu, ukoliko su bili lošeg zdravlja.
Upitan šta bi se dešavalo ljudima koji su preživeli i nastavili štrajk, Hristov odgovara da posle mesec dana najčešće dolazi do ireverzibilnih promena u organizmu.
– Posledice gladovanja su očigledne: telo izgubi oko jednu petinu mase, javlja se anemija, infekcije, hronična dijareja zbog lošeg funkcionisanja creva i digestivnog sistema uopšte. Telo je počelo bukvalno da jede sebe posle pete nedelje, jer pored razgradnje mišića telo se sada hrani i plemenitim organima – srcem, jetrom, pa i mozgom, kako bi opstalo. Nakon šeste nedelje gladovanja obično nastupa smrt, najčešće zbog posledica infekcija ili posledica srčanog popuštanja – kaže lekar.
On napominje da i po prestanku štrajka glađu postoji opasnost od naglog unošenja vode i hrane. A s obzirom da čak i to može biti fatalno, makar i nakon samo nedelju dana gladovanja, neophodno je, napominje Hristov, da demonstrant bude hospitalizovan i da stručni tim prati i postepeno uključuje nutrijente kako bi se izbegle posledice.
Uzimajući u obzir koliku žrtvu Dijana Hrka podnosi, pitali smo lekara kako gleda na neetičke gestove ljudi koji joj dodatno zagorčavaju život.
– Ono o čemu se ne priča dovoljno jesu one ljudske osobine koje uključuju empatiju i brigu za tuđi život. Ne pričam samo o ljudima na vlasti, već o našim sunarodnicima; to su naše komšije, rođaci, poznanici, kolege sa posla koji dolaze u šatorsko naselje Ćacilend, koji puštaju muziku i uperuju lasere u oči majci koja traži pravdu za svoje dete, nemojte ni trenutka sumnjati u to. To je nešto duboko uznemirujuće za nas kao društvo. To su odlike sociopata, psihopata, da ne mare za tuđe živote i čak se naslađuju njihovom patnjom. I ne znam kako ćemo se sa time izboriti, sa tom indukovanom psihozom preko malih ekrana koja traje decenijama ovde – uviđa Hristov.
Prema njegovim rečima, žrtva Dijane Hrke je već ogromna, jer gubitak deteta je možda nešto najgore što može da vas zadesi. Nedostatak pravde je, nažalost, samo so na njenu ranu, dodaje. Žalosno je, kaže lekar, što je bila primorana na ovakav jedan čin kako bi se osetila da se njen glas čuje i da može da dovede do cilja.
– Dijana je paradigma i naše borbe, ali upravo što znamo protiv koga se borimo, zbog nedostatka sluha, morala i empatije sa druge strane, ne želim da nastavlja sa ovakvim vidom protesta. Oni koji treba da je čuju, čuli su je, i iz dubine srca smo joj zahvalni na žrtvi koju podnosi za sve nas, kao društvo. A ovome zlu mora doći kraj, i trebaće nam tada Dijana Hrka da izgradimo zajedno jednu mnogo bolju i pravedniju zemlju. I da jednog dana konačno zalečimo rane – ističe Hristov.
Istorija medicinskih istraživanja “ruskog metoda”
Upitali smo gaza istoriju medicinskih istraživanja putem kojih su stručnjaci utvrđivali šta se dešava u ljudskom organizmu prilikom štrajka glađu. Smatra se, kaže Hristov, da su prvi štrajkovi glađu u modernoj istoriji zabeleženi u Rusiji.
– Krajem 19. veka su zabeleženi prvi slučajevi ovakvog vida protesta, i čak je jedno vreme štrajk glađu bio poznat kao “ruski metod”. Kasnije se proširio po čitavoj Evropi, kao poslednji vid borbe za prava, za cilj. Najčešće su to bili zatvorenici, politički aktivisti, među kojima je svakako kasnije bio najpoznatiji Mahatma Gandi u Indiji, kao i Bobi Sends u Irskoj – podseća Hristov.
Prema njegovim rečima, ono što mi danas znamo kao činjenice o tome šta se dešava u ljudskom organizmu, su zaključci iz tzv. opservacionih studija ili studija posmatranja, koje su sprovodili lekari i psiholozi koji su lečili te zatvorenike i političke aktiviste i pratili njihovo stanje tokom štrajka, kao i iz njihovih intervjua.
Nažalost, dodaje on, deo podataka vučemo iz autopsijskih nalaza pojedinaca čiji se štrajk glađu završio fatalno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
