Bilateralni odnosi između Beograda i Bratislave veoma su dobri, što je više puta bio zaključak na sastancima državnih zvaničnika na najvišem nivou. Međutim, postoje izvesni domeni u kojima bismo mogli da unapredimo saradnju, naročito kad je reč o ekonomiji. Ipak, treba uzeti u obzir okolnosti u ovoj oblasti. I slovačka i srpska ekonomija su pod uticajem globalnog ekonomskog sistema, što je i normalno. Ekonomija Slovačke je otvorena, budući da 85 odsto BDP ostvarujemo preko spoljne trgovine, dok je u Srbiji to tri puta manje. Voleli bismo da unapredimo ekonomske odnose sa Srbijom – rekao je, između ostalog, u oproštajnom intervjuu za PS, ambasador Slovačke u Srbiji Igor Furdik, kome krajem meseca ističe mandat.
– Ipak, činjenica je da je u toj sferi ostvaren izvestan napredak i na tome se još uvek radi. Naš ekonomski sistem se znatno promenio, što je slučaj i sa Srbijom. Između tih novih ekonomskih sistema potrebno je pronaći prostor za saradnju, što je donekle i ostvareno. Dakle, politički odnosi između naših država veoma su dobri, a bilo bi dobro da budu upotpunjeni još boljim ekonomskim odnosima.
Kako ocenjujete položaj slovačke nacionalne manjine u Srbiji?
– U bilateralnim odnosima naših zemalja poseban segment predstavlja slovačka nacionalna manjina, a podršku koju ona dobija od Srbije da bi zadržala svoj nacionalni identitet visoko je ocenjena. Slovaci u vašoj zemlji osnovali su izvesne strukture u skladu sa zakonom o nacionalnim manjinama, te imaju Nacionalni savet slovačke nacionalne zajednice, što im omogućava da organizuju određene aktivnosti, zahvaljujući kojima čuvaju svoj nacionalni identitet. Slovačka nacionalna manjina u Srbiji lojalna je državi u kojoj živi. Posebnost slovačke nacionalne zajednice i njen duboki odnos prema njihovoj državi Srbiji određen je i činjenicom da gotovo sve ostale manjine imaju svoje matične države u susedstvu.
Od početka godine iz Francuske je deportovano više od osam hiljada Roma, a politika zvaničnog Pariza prema romskoj zajednici našla se na udaru brojnih kritika međunarodne zajednice. Koji je zvanični stav Bratislave prema odluci vlasti u Parizu u vezi s Romima i kako se Slovačka bavi problemom Roma u okviru svojih granica?
– Nakon proširenja EU to je postalo opšte pitanje. S njim se treba uhvatiti u koštac na nivou Evrope, jer se ništa ne postiže ako se ono reši u jednom delu Starog kontinenta, a u drugom ne. Upravo događaji u Francuskoj ukazuju na potrebu da se osmisle programi za otklanjanje problema u vezi s položajem romske zajednice. Njihova integracija u društvo je od ključne važnosti. Međutim, odlukom vlasti u Parizu može da bude prekršeno jedno od ključnih prava, pravo na slobodu kretanja u okvirima EU. S druge strane, Romi moraju da se prilagode pravilima ponašanja i odnošenja prema drugim ljudima u sredini u kojoj žive. To pitanje dakle ima kulturno-političku i društvenu konotaciju. Jednostavan recept za rešenje pitanja položaja Roma za sada ne postoji, ali je njihova inkluzija u društveni sistem od ključnog značaja.
U Mađarskoj je nedavno izmenjen zakon o državljanstvu, te će Mađari koji žive van granica svoje zemlje od 1. januara 2011. lakše dolaziti do pasoša, čemu se protivi Slovačka gde pola miliona Mađara čini desetinu stanovništva. Bratislava je optužila Budimpeštu za nacionalizam i ugrožavanje njenog teritorijalnog integriteta, a deo slovačke političke javnosti upozorava da bi slovački Mađari mogli da primene kosovski scenario. Budući da EU ne želi da se meša u sukob dve članice jer je pitanje državljanstva unutrašnja stvar svake države, kako će se Bratislava dalje baviti tim problemom?
– Budimpešta je donela odluku da povuče potez koji mi smatramo nepotrebnim. Reč je o dvojnom državljanstvu i svim pravnim posledicama koje ono sa sobom donosi, o čemu se malo zna. Mnoge države i u Evropi imaju vrlo restriktivnu politiku prema dvojnom državljanstvu. U izvesnom smislu to se odnosi i na Austriju, ali recimo i na Ukrajinu. Mi smo usvojili zakon prema kojem ukoliko neko dobrovoljno odluči da traži i prihvati državljanstvo druge države, gubi slovačko državljanstvo. Uložićemo napore da ovo pitanje sa našim mađarskim prijateljima i susedima rešimo na uzajamno zadovoljavajući način. Inače, državljanstvo Mađarske, koje se stekne na ovakav način imaće određena ograničenja. Ovi građani Mađarske recimo neće imati pravo glasanja na izborima u Mađarskoj. Mnogo zavisi i od toga koliki će broj ljudi biti zainteresovan za preuzimanje mađarskog državljanstva. Takođe, postoje i određeni uslovi, iako dosta jednostavni, koji se moraju ispuniti da bi se dobilo mađarsko državljanstvo. Potrebno je da se dokaže mađarsko poreklo i neophodno je osnovno znanje mađarskog jezika. Smatram da će ovaj problem dvojnog državljanstva pre ili kasnije privući pažnju EU.
Nije nam u interesu da Kosovo ostane „crna rupa“
Pod kojim bi uslovima Slovačka mogla da prizna nezavisnost Kosova?
– Protiv nezavisnog Kosova mi nemamo ništa ako do ostvarenja te nezavisnosti dođe u saglasnosti sa Srbijom u skladu sa međunarodnim pravom. Zalažemo se za bolji život ljudi na toj teritoriji. Nije ni u našem, a ni u interesu Srbije da tamo ostane „crna rupa“ za život ljudi, i Srba i Albanaca.
Lepe uspomene iz Beograda
Budući da vam ističe mandat, kakve ćete uspomene poneti iz Beograda?
– Poneću lepe uspomene i kad je reč o mojoj diplomatskoj misiji u Srbiji i kad je reč o ovdašnjim ljudima. Mislim da bi bilo dobro kad bismo jedni o drugima više znali. Malo se zna o tome šta su Srbi tokom istorije učinili za Slovake i obrnuto. Oko 2.000 do 3.000 ljudi je tokom osamnaestog i devetnaestog veka prošlo kroz škole u Slovačkoj na putu ka evropskom svetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
