Imamo Kafku kakvog nema čitav Balkan

Sabrana dela, u izdanju Službenog glasnika, čine knjige: Nestala Osoba; Proces; Zamak; Sabrane Priče 1; Sabrane Priče 2; Sabrane Priče 3; Sabrani Crteži; Razgovori Sa Kafkom / O Kafki.

– Kafka je neko ko se ne može preceniti. Njegov značaj za svetsku književnost je neprocenjiv, naučio nas je zašto književnost uopšte postoji – zašto od Gilgameša do danas ne odumire. Nećemo imati bolji i ubedljiviji odgovor na to, od samih Kavfkinih dela – primetio je Jovica Aćin, i dodao: “ U Sabranim delima imamo najverodostojnijeg Kafku, imamo Kafku kakvog nema čitavom Balkanu.

On je Kafku uporedio sa zagonetkom o kojoj se mnogo pisalo i govorilo, ali i zaključio da je za spoznaju samog autora najbolje čitati izvorno Kafkina delo, a ne komentare i inerpretacije istih.

– On je i dalje zagonetka, ali ne mrtva, već živa zagonetka i živo sudeluje u današnjem vremenu. Za mene je on junak bez premca. I kao takav junak se nalazi i mom grotesknom i sentimentalnom romanu „Dozvola za biciklo“ – kazao je Aćin.

On je podsetio da Kafki nisu odoleli ni veliki svetski pisci poput Borhesa, Nabokova, Markesa… i da su ga ne samo čitali, već i bili pod njegovim popriličnim uticajem.

Pored toga što je Sabrana dela Franca Kafke izdvojio kao jedinstveno štivo na Balkanu, ukazao je u svetu postoji desetak objavljenih Kafkinih biografija.

Aćin je podsetio da je poznato da je Kafka rođen 1880 i neke, da je bio tri puta veren, od toga dva puta za istu ženu.

– Kada je počeo da iskašljava krv, sledećih pet, šest godina, do kraja života, sve je manje mogao da jede i pije, tako da je preminuo koliko od tubrekuloze i grla, toliko i od gladi ižeđi, te 1924. On je ostavio instrukcije da se njegovi rukopisi unište. Ne mali broj rukopisa, po mojoj proceni oko 50 procenata njegovog rada je uništeno. Međutim, zato što njegov prijatelj Maks Brod nije poslušao Kafkin zavet, mi danas imamo Kafku – zaključio je Jovica Aćin.