Poslednjih meseci ispraćam učestalo prijatelje koji nekako prebrzo odlaze. Nisu te opake bolesti slučajnost. Cena su svega što su nam doneli ratovi, raspad zemlje i vrednosti kojih smo se držali, uprkos nemilosrdnoj struji tranzicije. Odlaze najsenzibilniji. Tek što je otišao u zasluženu penziju, bolest i smrt su odneli dr Vladimira Milića dugogodišnjeg redovnog profesora, a jedno vreme i dekana Pravnog fakulteta u Beogradu.
Dr Vladimir Milić pripada prvim generacijama sociologa formiranih na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Predavao je sociologiju na Pravnom fakultetu, na kome je sociologija kao univerzitetska disciplina i utemeljena na ovim prostorima. Svoj matični fakultet i profesore koji su ga uveli u svet sociologije uvek je isticao i smatrao da pioniri naše sociologije dr Veljko Korać i dr Zagorka Golubović nisu dobili priznanja koja su zaslužili. Vlada je umeo vrlo precizno da objasni kako su donošene odluke u našem društvu i na univerzitetu. Za lociranje katedre za sociologiju na Filozofskom, a ne na Pravnom fakultetu rekao je: „U ovoj zemlji, od tada pa i dan-danas, politika dominira u svim segmentima života. Kad politika zatvori prostor, zatvoren je. Kad ga otvori, otvoreno je i polje istraživanja. Veliki sukob sa staljinizmom je stvorio šansu. Postojala je pritajena želja mnogih da se bave sociologijom, ali bez tog globalnog i našeg lokalnog, suprotstavljanja staljinizmu, to najverovatnije ne bi bilo moguće. Politika je ovde oduvek sve diktirala.“
Kada je to rekao čovek koji je ogroman napor ulagao da zadrži dignitet vlastite profesije zazvučalo je zlokobno. Vlada Milić je bio i ostao levičar, kako u sociologiji tako i u životu.
Njegov distanciran stav prema shvatanju sociologije kao društvene kritike, odnosno kako se govorilo „kritike svega postojećeg“ šezdesetih, sedamdesetih i potonjih godina, sve dok nam nadirući kapitalizam nije srušio i poslednju iluziju o demokratiji koja dolazi, neki su tumačili kao povlačenje. Kao sociolog empiričar i poznavalac biti kapitalizma Vlada je imao izrazit osećaj za društvenu realnost. Nije delio šezdesetosmašku krilaticu „Budimo realni, tražimo nemoguće“. Ali, njegovi radovi su puni slutnji o nedaćama nadolazećeg vremena i upozorenja da društvo može upasti i u mnogo veće probleme od onih na koje je većina upozoravala. Predano se borio za profesionalne standarde u istraživanju, za ozbiljne i stroge kriterije u ocenjivanju, i obrazovanje oslobođeno od korupcije i šarlatanstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
