Inkluzija – jednake šanse za sve

Inkluzivno obrazovanje je sistem u kome se sva deca upisuju u najbliže redovne škole u kojima im se obezbeđuje podrška u skladu sa njihovim mogućnostima i potrebama. Inkluzivno obrazovanje podrazumeva da bi sva deca trebalo da dobiju kvalitetno obrazovanje u okviru redovnih škola. Istovremeno to znači da bi obrazovne ustanove trebalo da se prilagode obrazovnim potrebama dece, a ne da se obrazuju samo oni učenici koji mogu da se uklope u postojeći obrazovni proces.

Netipična je svaka osoba kojoj je potrebna dodatna podrška u životnom okruženju kako bi zadovoljila svoje potrebe. To je dete u školi koje ne može da ovlada tipičnim školskim kurikulumom bez dodatnih intervencija i podrške, bez modifikacija i adaptacija. Osobe sa smetnjama u razvoju nosu osobe sa POSEBNIM potrebama – one imaju ISTE potrebe kao sva ljudska bića – potrebu za sigurnošću, pripadanjem, ljubavlju, poštovanjem…

Nastavnik bi u radu sa decom trebalo da se naoruža STRPLJENJEM. Promene se ne dešavaju preko noći. Cilj je naučiti decu. Greške se ne kažnjavaju. Svako ima pravo na grešku – tako se uči. Korisno je negovati veru u dobre ishode, vežbati tehnike prihvatanja i dobrih odnosa sa kolegama, decom, kao i njihovim roditeljima.

Da bi proces učenja bio uspešan, a razvoj ličnosti celovit, netipičnoj deci je potrebno pružiti priliku i podršku za uspostavljanje i održavanje kontakta sa odraslima i vršnjacima u redovnim uslovima. Redovni uslovi i otvorena sredina, sami po sebi, deluju stimulativno. Pružajući podršku netipičnima – tipični bogate svoje socijalno iskustvo razvijanjem tolerancije i prihvatanjem različitosti. Za kvalitetnu obostranu razmenu potrebna je priprema sredine, naročito u pogledu razvoja partnerskih i prijateljskih odnosa.

Podrška netipičnoj deci u redovnom obrazovnom sistemu može se pružiti tako što se napravi individualni obrazovni plan za netično dete. IOP jeste instrument kojim se obezbeđuje prilagođavanje obrazovanja netipične dece u njihovim mogućnostima. To je pisani dokument koji kreira tim, u čijem radu učestvuje nastavnik, roditelj, školski psiholog, kao i svi ostali relevantni stručnjaci.

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obavezuje svaku školu da primeni član 77 koji govori da je, za učenika kome je, usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga, potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obavezna da obezbedi otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i da donese individualni obrazovni plan. Cilj individualnog obrazovnog plana jeste podizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad i njegovo osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu. I za kraj još nekoliko poruka: Sva deca mogu da uče! Deca najbolje uče među vršnjacima! Nastavnici bi trebalo da izađu u susret potrebama dece! Pojedinoj deci je potrebna dodatna obrazovna podrška!

Autorka je pedagog – specijalista za obrazovanje, demokratiju i građansko društvo iz Nove Varoši